Sion

71

не ће мо да чинимо, држећи да но неке и сама наша браћа Шумадинци знају. Оним нашим Србима шумадинеким новинарима, који нас тако безразложно и обилато часте разним погрдним именима, Рекалије, Гоге, Бугари, Цинцари, Шонови, Тоске, Турци, Арнаути и т. д., стављамо да сами о овоме расуде: јели одиста достојно и паметно под оваквим и овим именима цепати и утамањивати своју рођену и нраву ако још не и правију од млогих, браћу Србе ? Је ли паметно и умесно своје рођено грдити, омаловажавати и отуђивати, а међутим туђе и непријатељско подпомагавати и обдржавати ? Јесмо ли икада ми, у белим доламама, које тако премудро обасипате разним погрдним и не народним именима, просили и молили за какве милостиње, било за нас лично, било за наше и ваше св. храмове у Турској ? Има ли ова наша државица од нас у белим доламама али од оних без долама а из Турске више или мање користи? Има ли онаквих међу нама крађа, убисгава, разбојништва, прекора и т. д. као међу осталима ? Нисмо ли ми међу онима који су највреднији трпељивији и најморалнији? Ни смо ли и ми међу осталима, па и међу првима који према себи и своме развитку прилично подпомажемо и књижевност ? Да ли је икад од нас рушен постојећи ред, гажен закон, било непоштовањем власти и наређења; и да ли ни смо ми увек, немешајући се ни у какве политичне странке шумадинске, биле личне или државне, увек показивали највеће поштовање, и владаоце сматрали као своје сопствене природне и праве, мимо владе нашег великог и честитог Султана? Па ако нам се одиста изнесу противне истипе, или бар која, год — својски иостараћемо се да се све оно што је неваљало од нас одклони, тешећи се потпуном надом и у будуће, као и досада, у боља н сретнија времена и у озбиљније и справедљивије људе из нашег милог и драгог нам Србског као и братског нам Бугарског народа. Напослетку нас око 3'/ г милиона чистих православних Срба у правој (Старој)