Sion

90

0 папиној власти"педађох ни трага у списима Павдовим, Јовановим и Јаковљевим. И сам Л.ука, писац дела апостодских при распрострањ^вању Исусове вере не спомиње ову врло важну тачку. То ћутање у овим списима, који су Богом задахнути људи написали, а сматрају се као један део каноничких књига, некако ми је непојмљиво, и изгледа ми онако, као да је и Тијер, који је написао историју Наполеона Бонапарте, царев наслов на овој изоставио (прекидање, вика). ... Овде видим једнога члана, који на ме прстом показујући вели: ево расколничког Епископа, који је под лажном заставом у нашу средину дошао. ^ Не, не, поштована браћо, ^и^/сам ја у ову поштену скупштину као лопов кроз прозор ушао, него на врата како и ви сви. Мој епископски позив даде ми на то право, а као хришћанина, снажи ме мо.ја~с ^ее( да исповедим и иска жем, што сматпам за истину. Ђутање св. Петра, јест вероватан доказ. Кад би овај апостод намесник Христов, на земљи био, за што га ми прогдашујемо, то би јамачно и он сам задо морао знати. Еад би он за то знао, за^ што нпје барем једанпут радио, као папа ? Могао је упдивисати на духове, кад Је говорио прву пр^повед, ади он то није чинио, могш>је примати учешће у црквеном сабору, у Јерусалпму, иди у Антиохијп, но и то нпје чинио, па то не учини ни у она два писма, која је на цркву управио. Поштована браћо, можете ли ви себи таквог папу преДставити, да је Петар заиста папом био ? Кад га већ сматрате као папу, природно је да и тврдити морате, да је њему самом тај чин непознат био. Питам сваког, који је иоде у стању мисдити, да ли су такова мудровања могућа ? Ја твр , лим. д ,а црква_ за време апостола није имала пап у, а ако се про тивно буде^^ђ^зивадо, мбралг^И^све"свето~ппсмб спаИшГ илп~га презреТЈ !: : " (Нмтавиће се).

Занимљива парница пред духовним и грађднским судовима. По положним законима нашим, сваки, који остави жену и за живота њена ожееи се другом, па се то докаже, — крив .еј Тако исто и жена, ако остави човека, па се преуда за