Sion

92

узима под стидником. Еле попа је видео и запамтио од пре 6 година, сватови тавође. Дакле потпуно се доказује, да је Милица, — Јелица и да је Мијаилова а не Стеванова жена. Конзисторија на основу тога разведе Стевана, који већ има децу са Милицом и упути жену првоме мужу Мијајлу. Апелаторијска конзисторија, „разгледавши акта" одобри пресуду конзисторије Шабачке и оснажи је. Све ово урађено је 23. Маја 1872. г. Ада 88. Но како Милица, никако неда рећи да је она Јеленка — Јелица, нити зна ни познаје Мијајла, то не хтедне отићи ономе, ком ју је конзист. досудила. Њен као што она вели „назови муж", кога је конзисгорија шабачка и апелаторијска признала за правог, туаш се начелству и тражи да му се жена досуђена врати у кућу. Начел".тво поступа по „надлежности". Овде се сад обрће ствар на кривицу, и Милица заједно са сведоцима, који су јој у 1868. год. сведочили, те се она удала, долазе под суд као кривци (пореди §. 203. и §. 147, кривич. закон.) Суд их ставља под суд заједно са Стеваном назови другим мужем Миличиним. Они се жале касацији и ова 1872 год. дело уништи с приметбом, „што није доказан први брак нит је он уништен." Сведоци буду пуштени, само остане Милица, да се још нешто доследи. А наиме: „Добави се сведочба или извод протокола венчаних", да је она по одобрењу конзисторије 1868. године венчана са Стеваном. Добаве се сведоци, који још потврде, да ју (жену) знају још од малена и да је она поћерка Ружичина, па је удата за Стевана Симића из Бргуља 1868. год. м. Јануара, дана 27. Сад се поново породило питање, дали је она жена Мијајлова, и да не буде то само нешто измишљено из користољубља или налик на то? Сведоци сведоче а и „венчаница" вели, да је она удата 1868. год. за Стевана. Најпосле то је могло бити и други пут, као што је најпре суд и узео. Али