Sion

139

тамотњи манастир Троношу (који и сад постоји), где се мдад покалуђерио, а и „За архимандритиојошзавреме тусркога и немачкога рата." Па „уз рат је био — приповеда се тамо даље — у реду оних људи, који су највише народ против Турака пубуњивали; а кад Немци учине мир с Турцима и врате се натраг, он пристане за њима молећи их у име свега оностранског (т. ј. данашње Србије) народа српског, кад их тако остављају, барем да им даду руку иомоИи у џебани и у оружју, да се они сами бране од Турака. А кад се досади њему узалуд молити и Немцима његове молбе и прекоре слушати, он онда побегне из Срема натраг у Србију и предавши се Турцима, дође опет у Троношу, као у своју кућу." 1 ( наставме се).

Разговор с децом о вери и моралу хриш^анскоме. 8. Детињетво Исуса Христа. Године детињства Исусова мало су позиате. Зна се толико, да је помагао ЈосиФу у дрводељским радовима и због понашања његова задобијао је љубав свију оних, који су га познавали. Но за нас није толико важно чиме се он заиимао, колико је важно да знамо како се спремала душа његова да изврши оно дело, за које се он појавио у свет. Он је био Богочовек. Еао Бог, он је иотпуно знао све; али као човек он се није мого развити наједанпут, већ поступно; Он није мого одма, чим се појавио на свет знати све, што је после свршавао. Нужно је било , да се душа његова поступно развија, да се поступно развијају оне мисли, осећања, жеље, које се налазе у Богу; да се човечапска душа његова саздана по образу божјем — поступио п слободно уподоби Богу, с' којим је била сједињена. И само таким начином Ј. Христос мого је дати нам пример, како се имамо потпуно уподобљавати Богу својгш радом и поступцима, а при помоћи благодати божје. Ми знамо, да је се Господ Ј. Христос развијао као човек под оним истим условима под којима се људи развпјају. Поступно се развијало тело његово, снажиле се силе његове; поступно јачала је и душа његова. ') Даница. Забавнпк, за 1829. г. Издао В. С. Караџић стр. 2—4. Упор, Гласник ка. XX. стр. 85.