Sion

140

Он је растао »богатећи се премудрошћу.* У веговој пречистој души, не беше никакве наклоности к греху; и ништа се грешно не развијаше у души његовој. Света душа његова није била далеко од Бога, који је истина и љубав; у њој се постуцно развијаше тежња и истина к' љубавп. По томе дакле, што су се више развијале моћи његове душе, тим јасније постајала је за њега близоћа к' Богу, а у исто време развијало се и расло у њему сазнање његовог јединства с' Богом. У исто време, у њему се јавила жељараспрострањавати истину, чинити љубав, бити милосрдним просветиоцем људи. Но кад је он у души својој видео само једино добро, он је видео да га окружава зло, разврат и непоштење; кад је видео да грехови и неваљалства сатиру људе: то се у искреном срцу његовом све више и више развијала жеља-спасти људе од погибије. Исто тако поступно развијало се у њему сазнање, да он није прост човек, да је у њему сједињено божанство с' човечанством, поступно развијало се у њему сазнање, да је у њему одређено-срушити зид, који је грех подиго између Бога и човека, сајединити Бога и човека и бити спаситељем људи. Да се код њега заиста развило сазнање о себп, као Месији, то је он јасно доказао онда, кад му је било тек дванајест година. Јудеји су долазили у Јерусалим на велпке празнике. Галилејанп, почем су удаљени били од Јерусалима, долазили су само једанпут у години, и то на празник Пасхе. Јосиф п Марија врло су тачно вршили тај благочестиви обичај. Док је Ј. Христос био мален, они га нису водили са собом У Јерусалим. Но ево њему се навршило дванајест година. Ову су годину (12-сту) сматрали јудеји као такову, која граничи између детињског и младићског узраста, и од дванајесте године, почињали су обучавати децу у закону. Света Дева Марија, поведе са собом и Ј. Христа у тој години у Јерусалим. Празник се беше свршио, сви су се почели враћати кућама. Отишао је Јосиф и Марија кући. Међутпм Исус остане у Јерусалиму; Јосиф и Марија ово нису примеметилн; они су мислпли, да Христос иде с' осталим сродницима њиховим. Но кад га немогоше видети читав дан, они га почну тражити међу рођацима и познаницпма; па кад га не нађоше онп се с' великом журбом вратише натраг у Јерусалим, У Јерусалиму о празнику Пасхе, скупљаше се страшно много народа; па с тога нијечудо што се у тој гунгулн могао изгубити Исус. Они су стигли у варош тек у вече, ту су морали ноћити, и после три дана дигну се и пођу у храм. Они се страшно зачуде, кад впде Исуса међу учитељима, којима он предлагаше нитања. Сви су се чудили како