Sion

136

под патријарсима: Арсенијем III. и IV., млого су више учинили злт, п допринели пропасти српској патријаршији, но што би се на први поглед могло мислити 1 ) Одма, после сеобе Срба, ми видимо где Фанаријоте утичу .јако на српску цркву и њену јерархију: шаљу своје патријаре у Србију, праве заплете међу духовништвом и народом с једне, а међу патријархом и обојима — с друге стране. Истина, народ је српски био толико свестан, па није више примао патријара Грка, ал је с тим изгубио и последњег представника свог, ког је донде имао. Јер одмах, чим је патријаршија пећска укинута, и придата била дариградској патријарпшји, народни елеменат у српској цркви пропада и до „устанка," никакб се не појављује. А то је један од највећих доказа, да је морална снага народне јерархије у српској цркви, јако била изанђала. Грци — Фанаријоте, заузевши престо патријара пећског, постарали су се најпре о томе, да истребе и носледњу клицу народног елемента у српској цркви. Њима није било доста што су помоћу сплетака и свакојаких дозвољених и недозвољених срестава оборили и потчинили српски патријархат, него су у својој претераној мржњи, насртали и на саме личности, само ако су оне биле сродне с оним народом, коме су они о глави радили. С тога су они одма по заузећу пећске патријаршије, прогнали с' јепископских катедара све јепископе — Србе, а на име: са самоковске, штииљанске, скоиљанске, ново-иазарске, нишке, ужичке, београдске, босанске и херцеговачке . 2 ) Свима овим архијерејима, одузета су била места, на која су постављени грчки епископи. А куд су се они дели? Они, т. ј. Срби отишли су у суседну Црну Гору — своју посестриму, која се једина од свију српских земаља одржала и сачувала своју политичку само-

') 0 нропасти срп. патријаршије разно се говори. 0 томе упор. Гласник XXII. стр. 357. Бјеседе еипс. Ужичког. стр. 325. Како ми мислнмо, види Гласник XXXI. за 1871. год. стр. 76. п даље.

2 ) Гласник. кш. V. свес. XXII. од 1867. год. стр. 357.