Sion

150

сами. Идући тим путем мора се и најносле доћи до тога, да се каже: ја то не разумем, следствено то је будалаштина; ја то немогу да представим, следствено то и не постоји. Почем материјализам пориче сву СФеру мишљења осим представа, то неопходно он мора да пориче множину појава. Убеђење материјалиста састоји се поглавито у томе, што они поричу и једно и друго и треће. А Л.ајбниц каже: „ни једна ФилосоФСка система не греши толико у томе, што тврди, колико у томе што пориче." И доиста, материјализам је једна од најпогрешљивијих система. ( наставиђе се). Историјски развитак српске цркве (настдвав). Овај рат Аустрије с турском, бацио је Србе у велику беду, јер се Турци после мира почеше крвнички светити за учешће српских „Фрајкораца" у рату нротив царевине. Патње српског народа и цркве увећаше се сто на сто. Земља је, као што смо једном приликом већ приметили, била и онако слабо насељена. Вароши су изгледале као потурчене насеобине. Народни се живот усредсредно био у селима, растрканим по шумама и гудурама, а цркава готово није ни било. Млоге нурије, немајући својих свештенива, нити какве богомоље, припадну манастирима, где су свештеници редом служили литурђију, а само су се сви скупљали о великим празницима. Једном речју, свуда је било такво стање, да се више сносити није могло. С једне стране зулумћари Турци —јаничари, а с друге вла^ дике — Фанаријоти, пили су народу српском, што-но веле крв на памук, и ударали троструке намете и терете на потлачену и осиротелу рају. Но патње и жртве српског народа, што их поднесе за време ратовања Аустрије с Турском, нису сасвим пропале. „Кочина крајина" пробудила је духове и спремила вође за нову борбу против Турака. Народ је истина био убијен, јер