Sion

184

који и дан дани пропагандишу, да све Јермене приведу у крило рим папине цркве. Основач ових мехитариста јест један свештеник Мехитар (утјешитељ) , који је на острву св. Базара подигао један манастир у коме се васпитавају младићи јермеиски, који се желе посветити свештеничком чину. Усљед овога, родида се велика мржља Јермена противне вероисповести, око чега се и данас боре. За тим поникне једно друштво јерменско у Трсту, којеје радило на остварењу тежње мехитариста, доцне је и оно пропало. Но при свем том и да нас се непрестано шаљу мисионари мохитариста у малу Азију, да тамо пропагандишу о обраћању Јерменаца у римску вероисповест, што веома изазива огорчење садањег патријарха и његовог савета. Ово даде повода неким мисионарима североамериканским, да се од 1846. г. уселе међу Јермене, и стану их привољевати на „англиканску цркву." Ова партаја позната под именом „јерменско англиканска партаја," почела је у новије време мало живље да напредује, у толико више, што им она непрестано тумачи свето писмо , и на истом језику службу обављују. Ова је партаја приличне плодове пожела и у Никомедији и Требизонди, због чега су патријарх и јепископн устали са свом силом противу истих, гонећи их што више могу. Због ових партаја, као и због разних секата, што су се ночеле увлачити међу јерменски народ, установе Јермени пре 25. година један савет од 12. световњака, коме за председника одреде патриарха цариградског. Патриарх тадањег доба, беше тиме јако противан, с тога мораде оставку дати. На његово место поставише Јермени у договору са турском владом другог патријарха из Требизонде, који се прими председништва. Од тог су времена патријарси њини у исто време и председници тога савета за уређење црквених и световних одношаја, одкуд се могу лако тумачити и последице честих сбацивања од стране турске порте, поменутих патриараха. В. Ј. Јанковић.