Sion

203

је бујна просвета уклонила и остатке средњега века, и уништила сваки траг злокобних времена, у којима је брат брату на миг Фанатичког госнодара мач у срце забадао, на ломачи (тортури) нечувеним мукама мучио или на сгаришту спаљивао, а све за љубав свете вере, која зановеда, да се браћа љубе, међусобно сносе и братски живе. Ваља бити искрен па признати да хришћанство на западу није у никаквој опасности, но само да су покидане жице и подсечене ноге ономе горостасу, који је кроз толико столећа неограничено владао нал целом западном Европом. Црква, установа Божја има доста широк свој делокруг, да у њему ради и развија се не присвајајући себи нека права, која по својој природи принадлеже светским господарима. Ко год силом опором не законито уноси свој срп у туђе поље, кад тад мораће себе да пожње, а то се готово догодило папству и његовом ултрамонтанизму. Папство и његова централизација већ су одавно осуђени не пристрасном науком и бистрим разумом; много је времена протекло од како та силна и преимућна сила губи своје земљиште с дана на дан, а ево од ово последњих времена примила је самртни ударац у Немачкој. Што је негда било опасно и помислити, да се учини на штету папства, то је сада код неких државника ствар најлакша. И заиста време све руши и подиже; током времена идеје друштвене сазревају тако да што је јуче најодважнији муж сматрао за немогуће, данас један слабиша то остварава. Ко је отворио густу ватру на папизам и његову централизацију ? на кога ултрамонтанци највише јадикују? — На Бизмарка. Ко је тај Бизмарк? — То је обновитељ немачког царства, верни слуга, а кад кад и господар свога крунисанога господара; човек висока стаса, ћелав, погледа оштра и мрка, вавек мисли, а ретко говори. Победив Бизмарк, преко своје наде Француску, отргну јој две најмилије покрајине, огули јој новчаним наметом и кожу с тела, и ево има две године како заклоњен за свог