Sion

213

народ давао. А народ им је давао нешто у натури, а нешто у новцу; количина тога давања, одређена је бида само обичајем. Кнез Мидош је уредио приходе свештенства и свео у извесне границе (18. Фебр. 18§1. г.). Уредбу о томе, потписади су осем кнеза Мидоша још и јепископ ужички Мелентије Никшић и архимандрит враКевшнички Мелентије ПавловиК, 1 ) који је доцније био јеиискои шабачки. Одредивши приходе свештенству, који су узимати од народа за разне потребе , кнез Мидош постарао се још и о томе, да систематише плату јепископима српским, како би тиме одакшао народу и свештенству, од којих су вдадике троструко наплаћивали. У тој цељи он још у Јануару 1823. г. пошље нарочити распис архирејима, којим их позива , да у договору с њима одреди пдату владикама. „Да би се стадо на пут — вели се у том разпису — разним здоупотребама јепископа, о којима сведоче жалбе нашег свештенства, поднешене мојој канцедарији, ја сам нашао за добро посавето вати се с народном скупштином од 13. и 14. Децембра прошде год, о архирејским приходима. На тој скупштини, сви су једногдасно решили, да се архијерејима овог пашадука на место досадашњих димница и других дација, одреди: 1. стадна годишња плата од 18000 гр. или 1500 гр. месечно; 2, за рукополагање свештеника 50 гр., 3, за антиминсе и пдаштаницу 12 гроша, а за освећење цркве 100 гроша; 4, кад ар') Владикама је одређено било од сваког манаетира по 25. гр. год. а од сваке цркве 12|/ј. За рукополагање свештеника 100 гр; мирије од сваке куће годишње по 6 пара; димница 1 гр. и 4 пар. Свештеницима је било одређено: за крштење 12Ј/ 2 гр. и од куна 10 пара; За опело деце мање од 7 година 2 гр.; За масла 3 гр.; За велику молитву 1 грош, а за малу 20 пара; За свећење водице 12 гроша; За венчање 1. гр. другог и трећег 2 гроша, Осим тога, свака пореска глава, дужна је била давати свештенству годишње 12 ока жита, то по селима, а по варошима 12*/ л гроша. Све ове дације најпре је купило духовенство, али је Милош после наредио, да то купе земаљске власти. „Орбија и Русија" Н. Попова. стр. 136.