Sion

231

и вегови закључцц немају никакве силе. Порицати ма што може се само на основу тачног појма о томе што се пориче; незнајући шта поричеш, неможеш ни порвцати. Како ћеш порицати оно, што незнаш ? Према томе за нас није важно овде само решење питања о бићу божијем него то како Бихнер разуме биће Бога. Како разуме, онако и пориче. Бихнер представља Бога у виду силе; истина он га назива стварајућом силом; он приписује тој сили произвол и намеру; но при свем том, он сматра и ту силу у реду осталих физичних сила. Појам о Богу — по његовом мњењу јесте појам о сили, оделитој од материје, па онда пориче биће божије на том основу што нема силе одвојепе од материје и нема материје без силе. „Кретање вештаства, вели Бихнер, управља се по законима, који у њему раде: различни појави нису ништа друго, него производи различних и разноликих случијних покрета. Нигде и никад није било нађено Факта, који би био изузетак из тог правила и који би тврдио да има силе која ради и ван материје." Јасно је да се при таком умствовању неможе ништа доказати. На ком основу Бихнер узима да је Бог сила, која личи на друге Физичне силе ? То је све једно, као кад би ко доказивао, да астрономи проматрајући различна небеска тела, ни су до сад приметили ни Бога с громом и муњама у рукама, ни анђела са ватреним мачевима. За тим Бихнер употребљује следећи израз, који је постао чувен са своје безсмислице. „Представите себи, вели он, ту силу као нешто непомично, што само себе посматра и што је само са собом довољно итоће бити празна абстракција, којанеманикаквихемпиричких основа," Представити себи тако Физичну силу, то би била права безсмислица, а међутим Бихнер мисли да је то само произ-