Sion

251

и западна врата. Друго је двориште од северне стране, које ограђују конаци и краљева трпезарија на два боја, у три реда трпезе изиеђу стубова, од којих је узглавље сведено као омтар и туна је краљев (они веле царев) престо и пред њима астал. од најдивнијег белог мермера, за који није нико сео, од пропасти царства. Са псточне стране двориште и велика башта високим зидом ограђена, као што су с јужне стране заграђене коњушнице. Друм пута с јужне стране има добар јаз, а више њега иде кестење и борје, а са северне стране покрај конака хучи Бистрица и у њој има доста пастрмке. У северном је дворишту дрвена звонара и на њој четири звона, која је архимандрит Еиридо донео из Русије и док су она зазвонида на звонари требадо је више јунаштва, него ди што је требадо кад су у Београду звона дизана на звонару. Својим јунаштвом Киридо је победио све супротности негдедећи на то, што је пред конаком пуцао на њега некакав Фататик из борја да га убије, и по срећи тане му прозвижди мимо ушију. Кадуђери су градиди још један зид пред дворпштем, где је био старински зид, но су га арнауташи обориди и једнога мајстора убиди говорећи, да кадуђери град граде, а кадуђери без тога зида сваки дан у страху проводе. Изван манастира биде су царске ћедије за бодницу, а горе у брду и сада је читава испосница, па су арнаути све до саме куде заузели, бодничке ћедије обориди, земљу и шуму манаститирску притисли и већ има више година како кирију непдаћају. С тога је манастир осиромашио и калуђери су ирави радници и мученици радећи и бранећи то свето парче српске земље. И најхуђи арнауташ пође за дрва у пданину, сврати у манастир и наједе се; оде, насече дрва, и опет се свратн те се наједе, Нема дана кад више њих то неураде иди просто дођу из села да се наједу на трпези св. краља. Манастир пдаћа војводу да га брани. турски су низами ту, којн љопапое и иокраду готово сво воће, па и опет манастир нема заштите. Чак је ту долазио, ноћио , гостио се Михтад-паша, па пити је манастиру једне аспре дао , нити му обезбрижио обстанак. Низами потаманише манастирско кестење и ником ништа. Манастир је у највећој оскудици код својих добара, која поотимаше арнаути. Па ипак се одржали Дечани у сред највећих крвопија. Од куда ТО? (нАСТАВИЋЕ св).