Sion

253

семо, а то је да те продам. Добар син спокојним и тврдим духом рече: о, мшш родитељи, ја сам готов да учиним све што ви нађете да треба учинити. Када дође време, да отац одведе сина једноме господару, да муга прода; тада га отац благослови и да му поуку да усрдно п верно служи господара својега и рече: о, драги сине много пмаш да проиатиш у тућој кући; али се ти држи тврдо божије цркве, која је тихо пристаниште на бурноме мору живота овога; па кадгод ти је могуће, увек иди на модитву у цркву и непропуштај ни једну удесну пршшку да ову Христијанску дужност пзвршујеш; па ћеш у томе наћи и утехе, и поуке, и оснажеве духа и срца. Син је у свему поступао, како му је отац казао, па је наскоро задобио поверење својега господара. Али кад прође година , како је он у тој кући, он је имао несрећу да види госпођу свога господара у преступном и срамном делу. И ако је он ово чувао, као велику тајну и ником за то није ништа казивао; али га је од тога доба госпођа страшно омрзла и није могла трпити, ни гледати, те га је пред мужем својим оклеветала, желећи тиме да га се избави. Тако се она једном учини да је јако уплашена, па почне мужу казивати, како је дознала, да ће новокупљен роб н.ин да њега господара убије. Поред оваке клевете, она је измишљала и друга разна лукавства женска и таким панкањем најпосле успе и склони мужа да ради свога избавлења убије слугу. И по тадашњем закону, господар који је купијо роба, имао је власт да га сам без суда убпје. Али се опет размислио, па кад сретне једнога судију, он му рекне: послаћу .ти једнога мојега роба са марамом, заповеди слугама да му одсеку главу и да завију у мараму, па је дај ономе, који ти први после дође да тражи одговор. И одма господар пошље својега роба судији и заповеди му да судији преда мараму. Ништа за то није знао овај добар младић нити је штогод сумњао да му грози опасност; него идући спокојно судији, на путу свратио је у цркву да се по поуци отчевој моли Богу, заједно с другима вернима. Служба се божија вршила и роб се молио Богу. А међутим госпођа његова господара, нема стрплења да дочека главу мрзкога јој роба, похита те пошље својега љубимца к судији да пита шта је учинио. Овај љубимац госпође, који је учествовао у преступу, кад буде код цркве, сврати у цркву и из радозналости, да види ко је у цркви застане ту. Онај добри мдадић који је роб, види својега другара, па га запита, куда иде. Он му одговори да иде за одговор судији, па рекне: јеси ли ти био код њега?