Sion

243

16*

спреми и оправи у бугарску преетолницу свбг стожерника (кардипада) Лафа, који у Трнову круниса Иваниду, и огрте га плаштом царским. Још се Лаф, папин носланик, не беше повратио у Рим да јави папи за успех свога посланства, а Иваница већ се беше одрекао уније, и опет се придружио цркви источној. Папа хтеде да цркне од једа, и написа латинскоме ћесару у Цариграду Балдовину да нодигне војну против Ивапице и вероломних Бугара. Балдовин паде у ропство, а Иваница га умори пемилом смрти. Цариградски патријар благослови нову патријаршију бугарску не заиста из убеђења, већ што је био приморан од тежких околности црквено-политичких. Царство је византијско цропадало на врат на нос; дворске сплетке и богословска препирања трошила су сву 'његову животну снагу; разкалашност се беше попела до свога вршка: невера, интрига, превара, лицемерство, крајње подлости — то су били најцрњи накити и уреси византијског царства; а што и дан дањи хришћанство стење под тежким игом турским, томе су главни узроци несретни бивши ћесари византијски, који први у Европу намамише и доведоше чопоре турске. — Недаљновидност и Фанатизам Фанариотских Грка одавно је изазвао огорчење и отпор са бугарске стране. Сваки народ по правди и правици божијој може захтевати да му се служба божија врши на народноме језику. Пророци, Христос, апостоли нису другим језиком проповедали, но оним кога су народи разумевали. Што хасни хришћанину доћи у цркву, слушати певање и службу божију, када неразуме садржај божије службе ? Нека нико не пребаци овде да и ми православни неразумемо језика старославенскога као што у предговору превода светога писма рече и Вук, јер кад се разговетно и јасно поји или чита слово божије, сваки га може разумети, док бедни Бугарин, служећи се наметнутим му језиком грчким, у цркви нвје могао разумевати ни речи. Зато кад се бугарии прену, кад поче служити се у цркви старославенским језиком,