Sion

282

још пре долазка орган назадњачке партаје „Српски народ" поздравио са грдњама и јавно говорио, да га дозвао Светозар Милетић вођа народно-либералне партаје. Било како му драго, тек Губер одмах, чим дође предузме главни посао, то јест, прегледање рачуна по управи народним Фондовима п дрквенским имањем. По н>еговом извештају вдада маџарска изда у Октомбру прошле године правила о руковању са тим Фондовима и са тим црквенским имањем, која су пуна достојанствене строгости и која се веома допала либералној партаји, која су веома поплашила назадњаке. Све те свађе, како унутрашње тако и спол,ашње, имале су утицаја на црквене општине и саму јерархију. Стање јерархије постане врло жалосно. Да би читаоци добилн појам о стању српске јерархије у маџарској, ми ђемо га описати потанко на основу Факта, која износи на јавност брошира, које смо наслов ставили у почетку овог чланка. Српска патријаршија у Аустро-угарској, пошто су одузете од ње румунске епархије, обузима седам чисто српских епархија и то следеће: будимску, бачку, вршачку, темишварску, пакраску, горњокарловачку и најсад дољно-карловачку митрополију. Премда у обема епархијама далматинским, задарској и которској, станују Срби, оне још нису присаједињене српској патриаршији: решење тога црквенског питања зависи од решења другог државног питања, а на име, којој половини царевине припада Далмација — аустријској илп маџарској ? С тога ћемо се ми сада ограничити само на оних седам епархија, које мало час спомену смо и којих се непосредно тиче ово црквенско питање, што га разматрамо. По смрти патријарха Самујила Маширевића остала је празна дољно-карловачка митрополија, а по смрти Платона Атанацковића и Лукијана Николајевића, остале су упразњене још две епархије бачка и горњо-карловачка. Осим тога, кад се епископ српски Антоније Нако повукао у манастир, онда је и темишварска епархпја остала упразњена; јер и ова је епархија пре, док се нису Румуни одцепили, припадала српској патријаршији. Таким начином сва виша јерархија српске патријаршије састоји се данас из три епископа: Арсенија Стојковића у Будиму, Емилија Кенгелца у Вршцу и Нпканора Грујића у Пакрацу, који сад заузима место администратора Српске патријаршије. Премда је за бачког епископа још поодавно назначен архимандрит манасгира Гргетега Ђерман Анђелић, али још ни до сад није посвећен у сан архијерејски. Ако обратимо пажњу на ону школу из које су изашли сви ти еппскопи, онда ћемо уви-