Sion

■

285

и грозна беседа Јованова беше узрок што сви обратише пажњу на вега, а строг живот његов зачуђаваше свакога. По целој Јудеји пуче глас да се јавио некакав велики пророк и многи мишљаху, еда ли то нпје Месија? Сва дела, која су се тицала религије, расправљао је и судио Синедрион. С тога Синедрион и нареди да се испита и дозна, који је тај човек, што се јавио у пустињи и посла к Јовану свештенике ц левите да га запитају ко је он и за кога ее издаје? Јован се у то време налазаше преко Јордана — у Пиреји, близу варошице Витаваре. Посланици Синедриона дођу к њему и запитају га: „ко си тп?" Јован је знао да га неки од Јудеја држе за Месију, — знао је да и сам Синедрион подозрева као да Јован хоће да објави себе Месијом, па зато им 'одсечно и одговори, да он није Христое. „Да ко си ти, кад ниси Месија,'запиташе га ови? Пророци предсказиваху да ће се пред доласком Месије јавити пророк у духу и снази Илијиној. Но Јудеји неправилно схваћаху ово пророштво, те с тога и држаху да ће се пред доласком Месије јавити баш онај Плија, који је позват жив на небо. Очекујући тога Илпју, они запиташе сад Јована: да ниси ти Илија?" И Јован им одговори, да није Илија. Еод Јудеја још беше предање, као да је пророк Јеремија у време разрушења Јерусалима изнео из храма ковчег с таблицама завета, сасуд с маном и жезал Аронов, и да је сакрио ове ствари на некаквом брегу, као и то да ће он тобож пред доласком Месије васкрснути и ове ствари опет пзнети, те да им се сви клањају. Имајући у виду ово предање посланици Синедриона запиташе Јована: „дал' ти ниси пророк?" и добише одговор да није. »Да ко си ти? продужаваху ови с питањима! Ми морамо однети ма какав одговор онима који су нас послали и који хоће да из твојих уста чују реч о теби. На ово одсечно и отворено питање Јован одговори посланицима са речима пророка Исаије: ,и сл,м глдсг вопгмфдго кт» п1!стцјни : испрлвите пј Ј т & Г осподј 5," т. ј. ја сам онај човек који проповедам свима у пустпњи, да исправе своје срце покајањем, те да тако Господ може наћи станишта у њима. Посланици беху људи од секте Фарисејске, а Фарисеји даваху великн значај спољашности и обредности. Они су држали да оно купање, које беше предписано законом, само собом очишћава душу, а не да оно служи знаком очишћења душе. Имајући такав поглед на купање, они су мислили да и Јован тако исто гледа на своје крштење, а крстећи људе узима на се араво, да изда нове законе