Sion

331

рима, утишо је и разбио је Турке, који су са 40.000 војске кидисади биди на Црну Гору. Он је још знатан и као историк. Бавећи се у Русији поради народних посдова, кад је оно ишо милостињу да купи, изда своју „кратку историју Црне Горе," која је наштампана у Москви 1754. год. Тумарајући тако по свету и тражећи помоћи свом народу и земљи, он се затече 1766. године Марта месеца у Петрограду, гди и умре. Те исте године, кад је митр. Васидије умро, уништено је и патријаршество у Србији. У то време митр. Сава Петровић још је био у животу и на сву придику он Је после смрти Василија на ново заузео у Црној Гори место митрополита. Њему се сада и обрате за помоћ они српски архијереји, које је патријар цариградски у договору с Турцима 1776 год. сврго са њихових катедара, а на место њих, понамештао архијереје грке — Фанаријоте 1 ). Сава, наравно као човек сдаб а сада још и у годинама, чинио је онолико, колико је само могао.... С тога је и власт поглавара црногорског, коју је он по смрти Василијевој на се нримио , била у једно време у великој опасности. Десило се тако, да баш у јесен те исте године кад је митр. Василије умро у Петрограду, појави се у Бокељском приморју, некакав необичан човек ШКеаан Мали. Користећи се смрћу митр. Василија и сдабошћу заоставшег у Црној Гори митр. Саве, он употреби згодну придику и изда се црногорцима за руског цара Петра III. Црногорци, који су вазда гледали на Русију као на своју заштитницу, поверују речма Шћепановим и признаду га за свог владаоца. Шћепан видећи да је народ на његовој страни, пресели се у Црну Гору и узме у своје руке сву власт. Он је био човек строг и правичан, зашто су га Црногорци јако волели и поштовали. Његово се име чуло на далеко, а Турци су се њега највише *) Гдасник кљ. V. свес. XXII. стр. 357.