Sion
348
Ессеј који с негодовањем гледа на сваку радост земаљску, већ на против да он сачувствује радостима људским и весељима. Овим поступком Исус очито исказа, да он није дошао на земљу, да уништи све што је земаљско и човешко, нити да гони људе да се одричу од оног што захтева њихова човечанска природа, већ напротив да је дошао да свуда и на све стране обавести људе, да и у радости и у туги и у нужди и у изобиљу не буду себични и јегоистични као безсмислена животиња, већ да буду истински, ирави људи, који су саздани по образу Вога праведног и мидосрдног. За време пребивања Исусова на том браку, искрсну још једна околност, која беше веома важна за његове ученике, а на име нестало бејаше вина. Домаћин беше човек бедан, па није могао да се осигура с вином колпко би му било доста за све госте. Међу тим то беше човек гостољубив и дружеван, па му дође тешко, што неможе да ночасти своје госте и да им видљиво докаже како је рад што су му дошли. Богомати Марија виђаше како се збунио тиме и домаћин и његова домаћида, и, по доброти свога срца, зажели да им помогне. Но како и на који начин? Она је знала да је син њен обеДани Месија ; знала је да он има моћ да чини чудеса и да тиме засведочи и пред другима, да је он одиста онај посланик божији, о ком су говорили пророци и који се већ јавио мећу људима. Њој се већ чињаше, да је настало време Исусу да чини чудеса и да се обзнани да је Месија и даје баш сад згодан случај за то. Па с тога и рече Исусу: „они немају вина!" Исус одиста имађаше силу да чинн чудеса, но он је није добио зато да удиви и порази друге, те да тиме себе прослави; него ју је добио зато, да тим чудесима утврди веру у људима но онда, кад људи буду припремни да приме ту веру. А почем људи још небеху спремни да приме ту веру и да уверују у њега као у Месију, то значи да још није дошло време чудом доказивати да је он Месија. Те с тога Исус и одговори Матери својој на молбу њену: „Још није настао мој час!* Из овог одговора Марија је јасно схватила, да још није настало то време, кад је требало Исусу да се јавн у слави својој као Месија; но она је знала да ће син њен радо помоћи онима, који имају истинску потребу, па да и овде неће своју помоћ одрећи овако доброј и услужљивој породици, па с тога се и обраћа послужитељима са заповести, „ што он нареди, ви то извршите." .Тудеји су обично носиди нануле (сандалије) летом. И због тога што је код овакве обуће нога издожена припеци и прашини,