Sion

362

дела својих и производио непрестано смутње. Осим Фарисеја који су били нревладали, дела образованост Јудејска састајала се у изучавању разних казуистичких правила и обредних ситница, што су носиле име закона. Ништа живо ни морално не беше у тој науци. Па поред тога људи, који су утрошили много времена и труда на научиост, тако су се њоме поносили да су с крајњим презирањем гледали на друге који нису били од те њихове науке. Галилејци, као људи из провинције изгубили су чисту крв Јудејску и говорили су поквареним наречијем Јудејским, па су их наравно охоли Јерусалимљани веома презирали и сматрали их не само као незналице, него и као невернике. Што се тиче варошице у којој се родио Исус Христос, она је већ и у пословици ушла: да се ништа добро не може очекивати од Назарета. Сад је лако разумети како су горди законичари јерусалимски примили учитеља из Галилеје и Назарета. Л.ако је појмити и то, како је морала огорчити Исуса Христа бездушна дволичност и празна слава, што устаде против њега као нешто сасвим савршено Свуда и у свему видео је Исус, како је само искварено богоштовање и како се искварио јако морал. У храму су начинили продавницу; свештеници су гледали само своје дохотке; па и сами првосвештеници, који су у то време седили на својим местима не по праву , него по деспотском ћефу светске власти, са свим су изгубили свој прави значај и своје достојанство. Све ово тако је смутило проповедника царства божијег , царства духовног, да је у својој души наумио тврдо да прекине сваку свезу са јудејством. У таком расположењу духа и с таком намером у срцу врати се он у Галилејују. „Закон ће бити унигатен, и — он ће га уништити; дошао је месије и то је — он сам; царство божије откриће се, и преко њега ће се открити. Он зна да ће бити жртва смелости своје; али се друкчије не може приредити царство божије; беде и страдања не могу се избећи на томе путу. Син човечански после своје смрти јавиће