Sion

398

будити дете, и приморавати га да мора дуго стајати у цркви? Ово је жалостно питање. Та зар ово није нужно за дете, да се изранпје научи рано устајати, да се научи и нешто трпети и жртвовати својпм миром; јер знамо, да се без тога никаково племенито де.10 свршити не може. Зашто дете мора слушати у цркви вазда — једно и исто? За то, што у православној служби, у којој се истина — повторава једно и исто, налази не исцрпљиви извор упечатака и истина, које нас позивљу и располажу духовном савршенству, и које нас позивљу да добра дела чинимо. „Зашто децу нагонити да једу грубу р&ну која не рани, а међутим, то шкоди њиховом здрављу?" За то, да се израније науче трпљеливо сносити све незгоде, јер без ових, неможе се свршити ниједно добро дело, како хришћанско, тако и друштвено. Св. Јован Љествичник вели: „онај, који се није научио умерености ујелу и пијћу, тај није јошзапочео никакво добро дело." И верујте, да сви они, који нападају на то, чине једино по томе, што је то за њих тешко , и што у њима самим нема нпкакве навике хришћанским добродетељима. Ко има ове доброДетељи, не обзирући се и на његово високо изображење и науку, тај никад неће нападати на установе цркве, нити ће запиткивати: зашто је ово или оно и т. д. Наши предци трпељиво пролазише много векова кроз ову грубу школу; ова груба школа, би васкрснуће наше нове слободз. Но ми који се дичимо просветним веком, све то заворави смо, за нас поготову нзчезе свака светиња, п ми смо мрцињави што се тиче наше вере, оне вере, која нас из праха подиже, и за коју гпнуше наши дедови и очеви. Негледећи на то, што морал пада* не обзирући се на велику ноквареност наше деце, почињући од бировљевог сина, па до најинтелигептнијег трговца и великаша; ми хоћемо, ми тражимо да се наука хришћанска омаловажи, она наука, која се куд и камо код просвећенијег света дубоко штује! Признати се мора, да ће школа створити научара, зналца мплијуна парагра#а; но дал ће дати човека с' моралним врлинама, то је питање.. .. посгвио Ж. Јовичић, свешт. и проФ. Д о п и с. Из Ниша. И ако напред знасмо да нам наше јадиковање, које овим путем исказујемо, неће донети никакве ставрне користи , но И пак кад се брат брату потужи, кад му искаже своје јаде, своје