Sion

391

учинићемо једно упоређење, које ће — мислимо — бити са свим истинито. То је — светска сдика, која нам се подмеће као света икопа, али су је у самој ствари сликали природњади, а само је писац потписао као да је то права слика најсветијег лица Иеуса Христа, Спаситеља пашег. (из ТРУДОВА КИЈЕВСКК ДУХОВИЕ АКАДЕМИ.ЈЕ).

Поглед на питање о сајединењу цркава. У свима најблагороднијим сФерама човјечијег живота има врло важан значај сила узајамног саједињења. У религији, која по суштини својој мора састављати наравствену силу уједињења, тај значај мора бити најважпији и уједно најнеобходнији. Пре или после доћи се мора до остварења великог пророчанства о апостолекој дркви на земљи; и данас већ оно, што мир и љубав мора посељавати међу људима, што их све објединити мора у духу наравствене узајамности, почине за мјењивати вјековиту несрећу човјечанетва, да се међу собом мрзе и да људи један другоме недовјеравају. Суштаствену задаћу, наравствену дужност свег христјанског друпггва мора састављати тежња да се на мјесто цркве Петра и Павла утврди на земљи црква Јована-апостола љубави; и даеас међу здравомислећим представитељима разних христјанских друштава тврда је одважност да се удаљи стара система, по којој посебне цркве стараше се само да се препиру међу собом пад тачкама, које их раздјељавају, а да се на њено мјесто установи нова система, но којој би те цркве почеле изучавати једна другу, обмјењивати се обштим благама и цјенити много више оно, што нх саједињава, него ли опо што их дјели. 7 Када таковом одважношћу буду проникнути у равној мјери представитељи свију цркава, тада далеко неће битп време, кад ће се остварити велика мисао божије рјечн, по којој један мора бити пастир у цркви Христос Спасптељ и једно стадо духовно 1 Ово се сме учипити сазго у стварима, које не заседају суштину вере. Пр. уред.