Sion

440

скорије настане време, када ће цркве наше братски једна друг°ј руке пружити, да се братско сајединење достигне. Зпајући каква се сила закључује у христјанској љубави, ми се марљиво старамо о сајединењу цркава у савезу мира и љубави и молимо Господа пркве да благодетно одстрани све препрјеке, које стоје на путу томе сајединењу. Пажљиво смо ми мотрили за успјесима великог покрета старокатоличког у Германији, радујући се да се и у римокатоличкој цркви налазе људи, које покреће евангелски дух истине и који се одважно противе нечастивом догмату, што је грјешни човјек прогласио. Него уједно ми се бојимо да не би ти људи прешли границе, којима се морају ограничити њиова настојања и да неби на мјесто жељених резултата нашкодили цркви. Ми би једно само желили, да сва црква постане онаком, каква је она била до раздјељења и да успјева у ономе смислу, како је то исказао нам патријарх Григорије делегатима папским т. ј. ако је што одбачено, нека се прибави опет. Посље раздјелења ниједна страна није имала права пити прибављати, нити шта одбацивати. Таким начином они, који називљу себе старокатолицима, биће кадри да очисте римску науку од свега, што папе самовољно и противу правог духа христјанства прибавише; они ће образовати друштво, које ће више ав*торитета имати и више духовне снаге, него што има данас римска црква; тада ће они по правици заслужити назов старокатолика и много ће допринјети рјешењу питања о сајединењу цркава, јер с таковим црквеним друштвом исто као и с другима, који траже еванђелску истину, лакше је источним црквама до саглашења доћи." У обште питање о сајединењу западних цркава са православном налази у Енглеској врло благопријатно земљиште. Привешћемо извјестија Тхтев-а 1872 године о покрету међу члановима англиканске цркве у корист сближења с православном црквом. По рјечима дописника реченог листа, лорда ШеФтсбира, под декларацијом у корист сајединења англи-