Sion

478

Поглед на питање о сајединењу цркава. (ндстдвак). Ми већемо ни сиомињати о важној књизи изданој опет у Германији под насловом: „Бхе ргоуМеп11е11е 84е11ипд без ог1о<1охеп ЕибЈапЛб ип(1 8в1п ВегиГе гиг Л^еДегћегз^еПип^ (1ег гесћ1§1аи1)%е11 саЉоИзсћеп Шгсће <3ез Ађеис11ап(1е8 а и о великом утиску што је та књига на западу произвела. Казаћемо само, да се све више шири расположење међу протестантима к изучавању православља источне цркве и да то расположење прелази у убјеђење необходности чим скоријег рјешења питања о сајединењу цркава. Питање неће бити подпуно рјешено још за дуго, јер није лако искоренути из срца народа уворењена религијозна убјеђења, но зато опет смјело можемо гајити наду, да се до коначног рјешења, и то благонријатног за праву цркву доћи мора. Гдје истина отворено се бори са неистином, тамо раније или кашње прва побједити мора. Најсилнији покрет у корист сајединења са православном црквом налазимо ми данас у друштву старокатолика. Познати су узроци, који изазваше данашњи покрет код римокатоличког свјета. Догмат о папској непогрјешивости у вјерозаконским пословима дошао је до таке дрзкости, да се нема већ куд даље. Ултрамонтанство поставило је себе у крајњу противурјечност са вјерозаконским основима христијанским и сувременим друштвеним потребама. У таком стању ствари само се по себи разумје, да се је морао појавити одпор, који је у име вјерозаконских и просвјетних потреба времена морао узбудити и покренути најсветлије умове римокатодичког свјета. Може се без икаквог околишења рећи да у данашње доба сви учени и поштени људи римокатоличког запада, а особито Гермаиије, припадају противупапској странци. Ови људи подпуно разумјевају у какву је противурјечност поставило себе папство са свима старим истино-католичким