Sion

495

истине, већ у самој истини. „Веруј ми, рече он самарјанки, да већ настаје тас, кад се ни на овој гори ни у Јерусалимунећете клањати оду. Долази време а већ је и дошло, кад ће прави поклоници клањатп се оду у духу и истини; јер такове поклонике тражи отац небескп. Бог је дух; п ко се њему клања, треба да му се клања духом и истином." Овим речима Исусјасно исказа, да Бог милује дела иравде, истине и љубави а не видљиве и спољашње знаке побожности, и *а све, што је спољашње вреди за њега тек онда, кад је оно сједињено са унутрашњим осећајем п расположењем. Чути од Јудејанпна, да ће и незнабошци ући у царство Месије, да Бог захтева од човека душу, срце а не спољашње услуге, да Бог није грозни судија, већ милосрдни отац, — све ово беше тако ново, тако необично за самарјанку, но у исто време и тако мпло и пријатно, да она чисто није могла веровати у могућност тога, па зато и рече Исусу: „знам да ће скоро доћи Месија; па кад он дође, он ће нама све то објаснити." „То сам ја који и говорим с тобом" одгзвори јој Исус." Кад ово чу жена, она баци своје судове па отрча у варош. Там она гди год кога срете говораше: „изађите да видите човека који ми каза све, што сам у мом веку учинила! Дали то није Христос?" На њен позив многи одоше да виде Исуса. Међу тим ученици Исусови дошли беху пораније; они приметпше да се он разговара с самарјанком па се томе зачудише! Као Јудејп и они држаху да јегрехота разговарати се са самарјанима. Но они заћуташе и незапиташе свога учптеља, шта значи тај разговор његов с самарјаиком, већ просто понудише га да руча. У то време иђаше из вароши огромна гомила самарјана. Исус спази, да разговор његов с Самарјанком није остао безплодан. Он је и дошао на земљу да спасе људе, да их научи и просвети. Испунити ову задађу желио је тако, као што гладно тело жели хране. Ово беше његова душевна храна. Видећи готовност Самарјана да слушају његову беседу тим самим утолио је глад душе своје и зарадован великом радошћу, није марио ни за глад физички , па с тога и рече ученицима својима: „ја имам хране, о којој ви ни појма немате." Но ученици немогоше да разумеју речи његове. Они мишљаху да он говори о храни телесној и у чуду запиткиваху један другога; мора бити да му је ко донео што за јело! Тада им Исус каза о каквом јестпву он говори. „Моја је храна, рече он, да извршим вољу онога, који ме је послао."