Sion

542

да имају одкуд добијати ио коју такву књигу и после још као учцтељи и свештениди у народу своме! Покажите тиме колико вам на срцу лежи просвета, нанредак овамошње злопатне раје — нас, браће ваше! Јер тек кад бисте могди видети, како жудно књиге чита омдадина наша, учећа се у призренс-кој Богодосвији, онда бисте управо бар у некодико могди схватити ведичину значаја исте Богословије за нас. А кад бисте сазнади. каква сујој средства ништавна, а према нашим околностима потребе многе и задатак ведики, тада би вам можда образе пламен обузео. Међутим знајте, да ће сваки такав ваш братски дар на олтар просвете своје браће бити примљен са највећом, ако хоћете и јавном — благодарношћу. А другом приликом и више ћу вам коју о овоме рећи, ако Бог да, те здраво буде са вама. Величко Трпић.

ПОГхДЕД ПО СВЕТУ. „Независимоств" бугарски дист, који издази у Букурешту, доноси у свом 39-том броју један чланак о бугарским вдадикама, који овако гласи: „Сада да видимо, шта су радиди наши (бугарски) калуђери у оно време, када су бугарски учптељи, патриоти и проповедници умирали по тавницама и када су мајке оплакивале своју децу. Ја смело могу рећи, да су кроз то време наши калуђери спавали, пушиди чибуке, бројили новце, неговали јаранпце, називали се јелинима (грцима), окривљивали и нападали на бунтовни народ бугарски, подпомагали грке и т. д. и т. д.; али чим се реши питање (1872 год.) да Бугарски народ може имати своје народске владике, наши кадуђери измилише из својих јазбина, разделише косе, загладише браде, показаше трбусе, преобукоше се као на свадбу, па се почеше хвалити својим порекдом и образовањем (?!) т. ј. да знаду да читају и да пишу бугарским словима па чак знаду и по начину писања Манчова, и постараше се да увере своје стадо, да су они служиди патрпаршији лицемерно и да нигда нису престали а да у срцу нису били ирави Бугари. Накратко, чим се реши питање, Дорча (пздаица патриота Панајота) постаде годем патриота; отац се Симеун крсти у Јордану, отац се Григорије јавно одрече својих добротвора, отац Панарет попљува свога старца итд. итд. (а сви скупа почеше грдити свакога, на кога Турци мрзе и почеше завађати два једнокрвна народа Бугаре и Србе ур.). Морам казати и то, да се свп ови калуђери почеше хвалити својим патрио-