Sion

555

само. Шта више многи од њих неће утајати ни то , да он и дан дањи има у својој кући на скритноме месту и икону свога свеца кога су вегови стари славили; али покушајте да га позовете да се поврати вери прадедовској, пак ће те на мах приметити, како му није по срцу вера Христова, која хоће једнакости, братства, слободе, личног труда и зараде, и ко.ја би по овоме морала да му скпне с леђа аговаве, господарење и на туђ рачун живлење, што му допушта и гаји у њему вера мусломанска. Овај дух и овај правац огледа се у свакој радњи, у сваком додиру турчина са србином па чак и у томе, кад се хоће да подигне која српска богомоља. Општина брчанска наумила да начину цркви. Читаве три године водио се преговор о једној само Форми цркве: колика сме бити висока, колико широка, какав и колики тороњ, — и све се ово са стране турака тумачило кораном. Неда коран њихов да ћаури дижу цркву, која би била виша од њихових џамија, ни звонару која би надмашивала њихове мунаре. И Његуш је у песми својој изрекао устима турскијем: „Која вера с нашом да се мери ? Чији олтар ближе неба стоји?" И неда коран заиста, кад се тако хоће да тумачи и кад се иде на то да у земљи једној и под једнпм царем једни и исти подајници. но само различите вере, буду једни робови а други господари. Но Срби у Брчком ипак начинише цркву и вишу и лепшу него што је ма икоја брчанска мунара и џамија — начинпше, јер имадоше и куражп и постојанства а и пожртвовања. И заиста стројност, величнна и лепота византиског штила ове цркве са узвишеним тороњом и сјајним крстом на врху, није и не може бити предмет, на кога би турци равнодушно гледали. То показује и она распра коју су они имали с Хришћанима, кад се тороњ зпдао и кад су хтели да зауставе зидање. То сведоче и они свакојаки и чудни гласови, којн су се од стране њихове по довршетку цркве могли чути на све стране, као да ћеду Турци Брчани дати молбу цару, да та црква не пропоје бар донде, док се они не погоде с хришћанима, колико ће ови даваги њима — турцпма годишња намета ; или ће у противном случају кад се црква буде троносала, Турци навлаш зађенути кавгу, па у томе разрушпти цркву топовима и т. д. Но црква се ова на узпење божје мајке освешта у најбољем сјају а од свих тих претњи небеше у ствари баш ништа. А како се све ово на леп начин прође и изврши? Далитурципо-