Sion

557

равно зато, што су потпуно слободни иа немају ни потребе да о слободи говоре, а многн мање да је у песмама преузносе и хвале као ретко благо за којим теже, но које је у будућности. Сасвим је то другојачије у Босни, гди слободе нема и за којом сваки жуди више него за икаквим благом земаљским. С тога се није ни чудити, што с онаквим осећајем, као што рекосмо, прикупљаше се око цр- кве и старо и младо и мушко и женско, чекајући кад ће огласити звечка време вечерњи. ( наставиће се).

^ЊИДЕВНОСТ, „Правоелавна српека црква у књажеству Србији." (ИЗРАДИО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНИ СРПСКИ МПТРОИОЛИТ МИХАИЛ) Мудрост је наметнога да пази на пут свој. (пр. Сол. 14: 8). Веће радости, леншег задоволења нема свесноме човеку, но кад зна да тачно врши своју дужност. Ко се прима једне дужности, а незна да је правилно врши, тај узима на се велику одговорност и пред Богом и пред људима. Стари мудраци, познајући драгоценост науке и разматрајући недогледан круг човекових дужности, захтевали су да се човек бар у толико образује, да ма што буде од користи себи и друштву. За то су највећу пажњу обраћали на то, да се деца зарана повере нскусним вођама и учитељима, који би, као искусни и вешти, у њима развили до највећег ступња душевне и моралне способности њихове. Ми се и данас дивимо многоврсним списима неких научењака из прошлих векова; шта више чудимо се кад читамо њихове списе и тешко верујемо, да су она огромна дела особени производи оних лица, којима она заиста и припадају. Човек — овај мали творац — ма каквим ванредним врлпнама обдарен био, увек је ограничен у својим учевним испитивањима, а да дође до великих резултата, треба му природна способност, чврста воља и спољашна средства. Ова три услова необходно су нужна да се нешто ванредно изради на књижевном пољу; но чврста воља и спољашна средства кад кад обилно надокнађују недостатак првога услова и врло често доказују, да је кориснија приљежност, него ли велнка, али занемарена способност. У црквено : книжевном раду ми имадемо драгоцени ланац, који се протеже чак од постанка наше православне српске цркве