Sion

546

пује, шта, више из штампаних преписује и пред народом их чита. Унутрашњост је ангдиканске дркве одвећ проста; на источној страни, стоји бедим ндатном застрт сто, више кога две камене иди дрвене табдице висе, на којима су написане 10. заповести божји и 3 члана вјере. На среди стоји предикаоцница (проповедаоница). Оргуље су им одвећ велике и милозвучне. Одедо свештеничко састоји се у једном плашту, једној дугој напред закопчаној хаљини, и једном подвратнику (огрљици). Осем иедељне сдужбе мало посда има свештеник са својим парохијанима. Кад деца наврше И година свога узраста, онда их јепископ придиком каноничне визитације утврђује у даровима духа светог, полажући само руку на гдаве деце и благосиљајући их. Јепископална црква одвећ мало помаже на изображење свога свештенства, па с тога је тако мадо и напредовала у богословским штудијама. Худо и скоро занатлијско изображење почетних богослова, мадо обзирање јепископа при рукоподагању на даровитије и способније људе, родбинство, које при насдеђу парохија влада, скупоћа особених пдемићских парохија, трговина преписивањем проноведи, немарност према душеспавању своје пастве, све ово у свеЗи још са хијерархичком нетрпљивошћу — јесу најбољи знаци, зашто јепископални кдир у богословским научним предметима и расправама, и у практичком отправљању сдужаба иза протестантских, православне цркве и римокатоличких богослова дадеко изостаје. Безбројне и очите мане јепископадне цркве, јесу погдавити узроци, због којих код њих толике секте: Квакери, Анабаптисте, Индепендисте, Методисте, и у правом односу Социјалисте поникоше, и због којих и данас непрестано поничу. Ову своју махну, као да су у новије доба увидели и сами првоначелници цркве ангдиканске, те с тога покушаваше још од почетка 18 века да се приближе, иа шта више и сједине са нашом православном црквом. Ади су све ово остале само