Sion

569

Лудвик је био краљ побожан, волео је све што је светињои мирисало; па је ли чудо, да му је сриство из аолитике поклоеило овај красни споменик, находећи се у непрестаном што но реч, рату с византијским десарима ? Ко може узтврдити, да који препис овога јеванђеља није остао и код паших предака? Но , на питање: а где су вам сада? нека изволе одговорити турци и њихови несретни пријатељи, хригаћански владари! Сазаво - еммаузко јеванђеље лежало је у Реимшу непознато. Французи су га штовали као неку ретку светињу и мислили су, да је друга његова половина била нанисана на јерменском језику! Кад је Петар велики, цар руски 1717 год. посегио Париз, он је, прегледајући драгоцене старинске споменике први Французима казао: да је прва половина овог јеванђеља написана ћирилском, а друга глаголском азбуком. Знаменитим трошком рускога цара Никодаја I и настојавањем ученог Француза Силвестра, писца опште палеограФије, јеванђеље сазово-еммаузко издано је на свет у Паризу 1839-те год. а у Прагу 1846-те год. Морамо да благодаримо од свега срца нровиђењу бож.јем , што нам је од општег пожара Француске велике револуције прошлог века спасло овај алем камен наше древне књижевности, којим можемо да победимо све наше непријатеље. Ми смо се можда преко мере задржали о испитивању ове наше светиње, али смо то учинили само за вољу истине, а за љубав нашег српства. Сад ћемо видети, како је папство поступало с нашом ћирилицом, још за живота св. Методија и јели она негда царовала у Хрвацкој и нашој иосестрими Далмацији. Још за време Моимира основатеља словачко-моравскога краљевства немачки свештеници бејаху почели обраћати у Христову веру северо-славене. Али почем нису били вешти славенскоме језику, народ их је мрзио и од срца желио да му се богослужење отправља на своме материнском језику. Зато Растислав, будући очистио своју државу од немштине