Sion

688

I

ил палимо свећу, ил лежемо ид устајемо, или седамо, у кратко ма што да отпочињемо, крстимо се. Св. Здатоуст поучавајући новокрштеног вели: „еикуд не иди, а да не кажеш: одричем те се сатано. И осем тих речи прекрсти се; па ако би те срео здиковац или сам сатана, ти ћеш проћи без вреда." Тај исти црквени отац тврди, да су Хрншћани крстили врата; разне домаће сасуде, бродове, иа п саму животињу. И св. Ћирило јерусалимски каже: „немојмо се стидпти крста Христова; нека други то крншом чине, ти се јавно прекрсти, како би ђаволи видећи знак цара са ужасом бегалп од њега. Прекрсти се удиљ кад једеш а пијеш , седаш, лежеш, устајеш, говориш и идеш, — једном речи при сваком делу." Ћ иа другом месту: „крстимо се увек с пуном надом при јелу и пићу, при поласку и оддаску пред легањем и устајањем, ходећи и у миру седећи. То велико предохрањавајуће средство даровано је бесплатно беднима, за слабе је лако ; то је дар божји знак вернима и страх ђаволима." Влажени Августин овако говори: „у старом Завету знак је био обрезање скривеног тела, а у новом Завету знак је крст на отвореном челу." С почетка крстили су чело, уста и груди, и при том говорише: „Во пмја Оца и Свјатаго Духа," о томе још блажени ЕпиФаније сведочи, да је свеопшти обичај ондашњег времена био. ( ндставиие се). ч V хЛ А С Н И 1^.

Ђакон Светозар Михајловић, учитељ школе Обреповачке рукоположен је 21. ир. м. за свештеника и намењен на парохију у истој вароши. Дар цркви Грачачкој. Цркви овој учинилн су прилоге: Милија Станојевић трговац из подунаваца — један покров на св. трапезу од Фине свиле у вредности 600 гр. Сима Радоњаковић тежак из Отрока — један појас у вредности 120 гр; и баба Мара удова почив. Симе Младеновића из Грачаца — један јепитрахиљ у вредности 240 гр. чар, на чему им свештенство и тутори исте цркве на јавности благодаре. У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ,