Sion

713

бпти без снаге и да је она вечна , бесамртна , евемогућа: онда се они јако варају, јер руше онај вечни, лођички закон, који каже, да се о једном и истом предмету неможе у једно исто време тврдити и порицати, наравно с једне и исте тачке гледишта. Својства материје врдо су добро познатаМи у њој не видимо што друго, до вечите промене и нреиначења. С тога лођично закључујемо, да она ие може бити вечна и свемогућа, почем је промени подложна. Здрав разум учи нас, да све, што се само можемо друкче појмити него што јесте, — није нужно; а што није нужно, не може по својој природи бити ни вечно. Материју и целу васиону ми можемо замислити друкче но што јесте: можемо себи представити нове светове, нове планете, нова сунца. Али замислити материју или буди какво биће без зависности од нрвога бића немогуће је. У математици лако нам је уништити све бројеве осем јединице; а кад би случајно срушили јединицу, онда пикако не бисмо могли имати броја нити рачуна. Ако материја и преживи телеса која се расиадају и у њу преобраћају, из тога још не следује да је она вечита, независна, ансолутна, или безусловна. Кад се облици изгубе, материја заиста остаје; но зар се не би могло закључити, да и она не би могла бити уништена ? Ко добро проучи материју, тај мора доћи до убеђења да је она створена. А од кога? Наравно од једног апсолутног суштаства. Да, у иравом философском смислу није могуће појмити материју без Бога; с тога и учеии протестант ПуФендорФ рече: „одвојити створење материје и света од Бога, то је толико колико протурити у свет најопаснију лаж." МетаФизичка су питања, до душе, оштроумна и материјалистима непојмљива, али не с тога, што се они ие би могли узвисити до њихова иојма, већ с тога, што их они из начела презиру. Па зато ирепирати се с њима, то је толико, колико белити арапина. Један паметан и научен човек овако се одзива о њима: „ философ материјалиста не би смео рећи чувеноме живописцу РаФајилу: твоје слике нису ништа друго