Sion

714

до уље и бојаджана земља случајем на крии еастављена и намештена, а сме то да ревне своме саздатељу — Богу!" Определив силу и материју, Бихиер се упиње да определи први покрет у свету. Па како га оиредељује ?. „Материја је, вели он, морала бити учесиик вечног покретања; с тога је и покретање тако исто вечно као и материја." А зашто је материја морала бити учесник вечнога покретања? — „Зато, вели Бихнер, што је морала, па мирна крајина!" Тврдити, дакле, неку ствар а не доказати је, то су оруђа, које Бихнер и његови следбеници износе као иаучне доказе. А кад се тако суди о једној ствари, зар не следује да Бихнер и његови другови пресецају а не решавају такво заманшо метаФизичко питање? Збиља! узмимо материју, решетајмо је и претресајмо по вољи, преврћимоје на све стране, пак ћемо свакојако доћи до закључка, да она нема ништа у себи, што би могло произвести кретање. Материја и јесте баш она трома маса кретању подложна, а одавде управо и настаје питање : од куд кретање? Овакав научан разлог и довео је ученог Аристотела до идеје о Богу — непокретном Покретачу. Овај нојам о покретању принудио је и чувеног Њутона, те свечано признаде, да Се небо и земља немогу протумачити без првог апсолутног суштаства Бога. С тога Њутон у својим списима нризнаје и преузноси хвалом свемогућег Бога. Тако исто и чувени немачки философ Л.ајбниц из кретања изводи најочитији и најпоузданнји доказ о суштаству Бога. А овакав одзив правих ФилосоФа, којим они иризнају Бога као творца васионе и целе материје, можемо наћи од времена Платона па чак до Канта и Балмеса. Наука пак на коју се ослањају материјалисте проистиче из науке атомиста Димокрита и Епикура. Но како је крупно заблудио и један и други и колико су јавно мњење у Грчкој огорчили били , јасно нам казују списи Ескила, СоФокла, Еврипида, АристоФана, Сократа, Платона, Аристотена, Плутарха и многих других,