Sion

736

шћана у јелу н пићу. Навешћемо што о томе Клкмента Алекс. говорн за Хришћане свога времена: „(иоганци) живе да једу, јер се онн V том не разликују од других животннх, лншених разума, н онн сву срећу у цреву свом налазе. Нанротив Хришћаннма вели учитељ да једу зато, да жнве, јер јело није наша цел, наша срећа; норедак живота нашег не састоји се у нонашности: јело је да одржимо само тело наше дотле, док нас Госнод с овог света не позове. С тога уважимо оно јело, што је просто зготовљено. а не из разних корења, што самом телу шкоде. Живот наш заједно са судбом, која приличи нашем положају има два својства: светост н снагу, а те се обе тек онда одрже, ако се јело добро свари. С тога треба избегавати многа јела различна, која само претоварују стомак... Они дакле, који траже да им се јело зготови по вољп и по моди кува, без сумње много греше. АнтиФан, делоски лекар вели, да су разна јела једини узрок болести. И опет многи неверни заборављајући на умерености, гледе да што више иретоваре своју трпезу јелима. доносећи зелени и зачине чак иза мора. Казаше ми за њих, да су сама уста и чељусти". Да су први Хришћани живели тако, као што описује Александријски учитељ, наводи се за прнмер св. Василије велики. Кад је Јулијан одступник гонећи Хришћане, силом узимао од њих новце за војну и од споменутог еиископа знатну своту новаца с претњом заискао, поручи му светитељ, да му не може жељу испунити, јер нема више до — колико од руке до уста, у њега је толико залихе, колико је нужно заједандан;у његовој кући нема кујне, нити се може видити ножа, који би се црвенио од крви животињске; највећа нопашност "код њега — у залогају леба и гутљају слабог и киселог вина. — Цел уздржања старих Хришћана била је та, да одуче тело од чувствених задовољства, да тако не стану на пут души, да све силе своје обрати на духовни живот. Учени Ориген побијајући неког противника хришћанског — Целза, износн хришћанску умереност у подпуном свом значају. Кад је тај философ с подсмејом запитао Јудеје в Хришћане, зашто они без нужде неће да једу свињског меса и других јела, ма да то ништа особито неје, и сами ученици Питагорини, који су обично зеља јели, несу били побожији од обичних људи, — Ориген овако одговара: „На чему оснивају Јудеји различност јела, Хришћанима неје до тога схало; што улази у уста, — то не скврнави човека, нит ће храна прославити нас пред Богом. С тога не држимо ми умереност у јелу за приватно дело, но уредно не дамо телу, да се на свашта лакоми. ( наотдвиве се).

у државној штамдарији.