Sion

21

огромна већина срнских племена била вере православне, па је то у општем комешању и била снага у народу српском, с којом се могло изаћи из тога општега нереда и претопити племенске кнежине и жупаније и њихна имена у једну општу снажну српску државу. И баш у то време народ добије свога јунака Стевана Немању (цара Симеуна), који из Дукљанске, где се родио и био крштен по обредима римске цркве, дође у Рашку у 30-ој години и наново се крсти по грчком начпну, и почне зидати иравославне цркве и манастире — градове и почне да господари противно жупанијском праву. Таква његова радња подигне нротиву њега како браћу — друге жупане, тако и све јереси. Политички противници похитају у Грчку, добију војске, а јеретици — рушили су јединство у вери. Немања сазове скупштину у граду Раси и истреби јереси, а с војском сустретне представнике жупанијског реда, у дну Косова, на Пантињу, према Звечану и победом над њима оснива српску државу и уједињава племена. IV. Но ово је уједињење било државно, спољно, насилно Формално уједињење. Жупани су били физички савладани, а нису били духовно уједињени; јереси су биле уништене, али грчко свештенство и зависност црквена, нису била јемства да се и онет неповрате, а о народној цркви није требало ни мислити, да се може увести. Требало је народу дати народно свештенство, створити српску самосталну цркву, створити душевно јединство и ујединити српске духове у борби и иротив страног утицаја и противу унутрашњих јереси и иротиву повратка реда жупанијског , та да се створи духовно огњиште за уједињење и независност Срба , независност у свести народа, коју мач не сече, огањ не гори, вода не носи. Ето то је и извршио најмлађи немањин син архимандрит Савва, који постаде први архијепископ српске самосталне и независне цркве,