Sion

73

а унутра племенски раздори, кад је била подкопана прађедовска народна вера, а нису били усвојени чисти појмови хришћанског морада, да никоме не чиниш оно, што не жедиш да теби други чине, у том ведимо, колебању и тадасању, као знаку општег нереда и слабости и јављају се јереси, као: павликијани (доцније сви се полатинили), манихеи, аријани, патарени, бабунци а најглавнија богЈ^милска јерес, коју је, како се каже у једној нашој староставној књизи Iеремга попв вдвглрскмн н^лгдлћ;" па како је тада био прелаз и једног нравственога стања у друго стање, богумили су схватили ону страну хришћанскога богопоштовања, која с једне стране нреставља врх чудеса, а с друге стране опет неприродно живљење и поступање. Науке реалне и стварне неимајући, они даду широко поље Фантазији дајући свима појавима нриродним или сврх природни значај или неко својевољно тумачење. Одтален се и појави јеванђеље Томино сћносудецк, мууенне (Гтлго геи'ргн1а сб цдрл Ддднлнл или књига: „Хрнстд кв попм постлкнлн" пли „клко Хрнстосћ плугшмв оралћ" или „0) Тоднна когослокл копросн, еже еств-слмшн прлкеднн Тшлнне" и мноштво других књига и житија. у којима богумили с једне стране предикују братство, а с друге одрицање од света и у исто доба гажење својих обета, како се врло карактерно каже у богумиљском житију св. Аврамија, где се казује, како је као углед живило у пустињи и мушкиње и женскиње и сав свој живот грешили, каја ли се вћ вћслкоу ноцј елгр-вшлемв н вкслкн дј>нв клзмси. По богумилској науци овај свет створио је сотона илп зло начело, зао бог; други су онет држали, да га је створио строитељ — (добар). Богумили првог начела били су и аскети и јеретпци, и религиозни Фанати и занешени иноци и инокиње. Нису признавали крштавање деце, нису поштовали крст ни књиге мојсијеве. Јеванђеље су објашњавал какоје ко знао. Они су бирали ио једног учитеља налик на Христа и овај се опкољавао ученицима. Накратко одрекли се прађедовске вере и усвојили суштину хришћанства без икакве науке; стварали