Sion

вори о Петру. Али ево како се опиеује тај догађај у књизи „Апостодска Деда": ,. и тако пођосмо у Рим... А посде три дана Павде сазва старешине јеврејске. А кад се они скупише, говораше им... А они му рекоше: „Ми нити прамисмо писма за те из Јудеје, нитп дође ко од браће да јави иди да говори што здо о теби. Него модпмо да чујемо од тебе шта мисдиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда на супрот говорп.' (XXVIII, 14—22). Дп ди је могућно и вероватно , да би се у књпзи „Апостодска Деда" овако говоридо о павлу, да је Петар тада био у Риму? Еако је могдо бити да се ова два аиостода ту не сусретају, иди да је римским јеврејима нужно бидо да од Павда сазнају што о јерусадимским јеврејима? Зар би могао св. Петар, који је био апостод обрезаних, да им тачно и добро не објасни оно, што су они сматради за јерес? Зар нам ово не сведочи јасно, да они дотде нису ни сдушади апостолске проповеди? Дакде не може се никако ве ровати, да је Петар био у Риму у једно исто време с Павлом, т. ј, у 11 год. посде рођ. Хр. па с тога и мора да се скрати његово нрвосветитељство у Риму са 20 година. Но зар Петар није могао доћи у Рим после 61 године по рођ. Хр.? И то ћемо видети. Св. Павде пробавио је у Риму две године. 0 томе сведочи 28 гл. 30—31 ст. књпге „Апостолска Дела." Исто тако је несумњиво и то, да је он одатле написао неколико посланица. Између осталих наппсао је Филимону: „поздравља те ЕпаФрас, који је са мном сужањ за Хрисга Исуса, Марко, Арисарх, Дпмас, Л.ука, номагачи мојп." Осим тога писао је и Колошанима и на свршетку својега писма вели: „поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко нећак Варнавин . .. и Исус прозвани Јуст..." (IV, 10, 11). Овде св. Павде говори о свима дидима, са којима је у дружби бпо и која су подржавада му проповед. Па како би могао да ништа не каже о Петру? Зар то нпје јасан доказ, да св. Петар у то време, није био у Риму ? Најпосде, сви се слажу у томе, да је другу посланицу Тимотију Павле написао у 60 год. посде рођ. Хр., пред мучењем својим на кратко време. И ево шта тамо читамо: „постарај се да брже дођеш к мени; јер ме Димас остави, омиди му садањи свет , и отиде у Солун; Крискент у Галатијг, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене ... У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими! (IV, 8—11, 16). Да је Петар тада бпо у Риму, онда зар би се Павле могао овако жалити и говорити, да му је само Лука остао веран, да га нико није подпомагао на првом испиту и да су га сви