Sion

82

уједињености, а није било зато, што није бидо ни у народњем мишљењу, ни у њиним приликама, па није било ни у цркви. Ни иреиирке и борбе иределних кнежева, ни страни утицаји Рима и Цариграда, ни унутрашње јереси и многобоштво, нису такве основе, на којима би се могла иодиКи стална државна зграда. Становииштво пак српско почињући од Србице па до Хрватске у одсудној већини већ је исповедало православну веру, било под суверенством грчким; међу тим су приморске области спадале у круг црквеи^ власти барске и спљетске зависећи од Рима, па ево са чега су приморци и крштавани но обредима римске цркве, као што се најбоље види по првом српском љетовничару дукљанском, који је чинио преводе са словенског на латински језик. Остали хришћански српски свет крштавао се по обредима источне цркве., а нарочито у Рашкој. Ето зашто се Стеоан Немања, дошавши у Рашку, у тридесетој години изнова крстио. Овим поступком задобије љубав Рашана; надбије противнике, почие зидати православне цркве и са грчким свештепством искорени многобоштво и богумилство и уведе ред и јединство. Битка на Пантиње у дну Косова у Рашкојоу Пекн оу грлдоу Рлси изрекла је смртну пресуду племенском нереду ствари, а сабор у Раси онет смртну пресуду раздирућим отровним јересима богумилства и многобоштва. Темељ је државни био основан, а крсташи освојивши Цариград баш у почетку тринајастог века и основав латинску империју избавише србе од суседства грчког, јер се цар и патријарх преселише у Никеју. Српска црква није могла захватити дубоког корепа у народу, догод су у српским земљама бивали грци — странци владике. У исто доба и грцима није било тако лако обдржавати свезу са српском црквом, кад ова дође између латинских држава. Па и Србима је теже било ићи у Азију за грке архијереје. Краће рећи, без народњег свешгенства и духовне народње власти није се могла извести народња морална уједињавајућа снага. У овом тренугку и јавља се величије сина Немањина Архимандрита Хилендарског Савве. Он употреби ту