Sion

182

њенога растења или опадања, износи нам, ма и у кратко, растење и опадање наше српске цркве, а тиме уједно п њепу историју. Но ови кратки периодичпи оддомци о, српско-црквеној историји, сведоче нам уједно и о оном жалостном стању, у коме се наша црква толико векова налазида и на управи које стајаху Фанариоти — њени жестоки непријатељи, јер овима беше у интересу да прикрију и у тами оставе, а не да изнађу и на видик изнесу догађаје и права наше цркве; а све ово радили су у цељи да ми како заборавимо нашу сјајну прошлост. Па п од старине што нам је по нешто бидо сачувапо по манастирима, као сведочба сјаја и сдаве наших предака и права наше цркве, они су се трудиди пронаћи и утаманити, мисдећи да тиме постигну своју задњу тежњу и цељ. И заиста морамо признати, да су у својој намери доста и успеди; јер видимо да многи учени страни народи, на и ми сами, неимајући верних историјских података, разногдасимо у питању око тога: ко је, када и како иосејао, разиространио и утврдио хришИанску ееру у сриским земљама, какву је судбу испитивада наша црква у раздична времена, а нарочито у она прастара времена — до појавдења св. Савве, првог архијепископа и иросветитеља српског (1219 г.). Тек од времена овог ведиког светитеља историја сриска, како грађанска, тако и црквенска, постаје у некодико познатија, премда н једна п друга још су необрађене. У садашње пак време нашп научењаци почињу ватреније да се заузимају око историје својега народа; но историја црквенска врдо се мадо обрађује и сад, па готово и иекреће се. А како нам се чини, она би могла расветдити и грађанску историју, разкривајући сљеди божанственог промисда, који је вазда народ српски хранио и чувао од опасности у коју је он врдо често падао, па и пак у средини својој очувао св. православну веру, коју су још предци наши пре толико векова примили. Осем тога никаква грађанска историја, а нарочито наша (које је карактер више црквенски; јер смо се мп дотицади својих суеједа у толико. у кодико је то захтевала наша вера) не би бида подпуна без знања српскоцрквене историје. Многи догађаји остади би необјашњени и нерешени, кад би се објашњавали и решавади једном само општом историјом; но у свези са историјом црквенском они добијају другу и јачу светдост и цену. С тога важност српске црквенске историје свакоме је очевидна. Усљед необрађености српске црквенске историје сваки труд, посвећени на изслеђење овог иди оног питања, једне иди друге