Sion

201

Но и ако признамо, да је хришћанство, заиста, нроповедано међу сдовенима — односно међу Србима од једног ма ког апостола , то ипак нризнати морамо, да та проповед није се укоренила међу целим словенским друштвима. Пре свега Срби за распространење хришћанске вере и истине обвезани су месту положења, у ком су се они настанили; јер су били окружени хришћанским народима, који су их унознавали са хришћанским истинама и врлинама. Историди српски: г. Раић, г. Медаковић, г. Давидовић, и други: г. ШаФарик , г. Плин и г. Макарије једногласно говоре, да су се Срби налазили у нрастара времена на меотиском језеру. 1 ) И историја „Инглиског друштва" тврди, да ми Срби, заиста, произходимо „од тих Срба, који су у време рождества Исуса Христа живели око реке Волге , а после на 100. год. око азовског мора. 2 ) Костантин Багренородни казује да су Срби живели у пределима близу Кијева. 3 ) Осем ових номенутих сведочанстава може се јошт код млогих историка више или мање јасних потврђења наћи, да су Срби живели на кавказским границама у време апостола. Г. Раић, прегледавши геограФске разне маие, увераваоје, да на западној страни касписког мора, у иредјелима Дербенским находи се и у данашње време једна страна, која се зове „Серванија,".*) Ово и јесте то исто место , које Саски (Маџарски географ) обележава прастарим стаништем Срба. 5 )

одма но ле Аидрије готово у свима местима прастарих Скита, док већ не су мученички живот свој свршили. Њих је кнез варвара (Л«ра Јрхоуто^) бацио у реку под лед, с тога што не су хтели нринети жртву идолима, јер им је то било од стране кнеза заиовеђено. Свлтш, шжннхђ Славлнг Фидарета мц. Генвар стр. 30. Ј ) Истор. раз. сдов. народа. — г. Раића, I, 23. — Ист. Срп. народа — Давидовића I. 10. — Повјест. Срп. народа — Медаковића I, 21. — РНп. ШаЈ; па!иг Нђ, 6, с. 7. р. 306—307. — Слав. древности — ШаФарика Том. I. 105. —

2 ) См. г. Раића у малој историји Срба 12 стр.

3 ) Тамо 13 стр.

4 ) Г. Раић - II, 134. —

5 ) У Мани Балтике, Дона и Црног — приморја, која је нађена у Атини, има написано име Срба огр/Зо^, које још вигае служи за .јаку потврду мисли о њиховом месту старог жигељства — См Жур. Минис. нар. нросвјеш, Ав. 1872. год.