Sion

219

гизбе. Ј1§ 1пуеп(:егоп1 (1ек поиуеИез !аћ1е8, гере!егои1 1ев апсјеппев, е* Из ћ'0шрегоп1 (ЈиеЦиеа јдпогап^з. — Аи Неи с!' аШ-Игаег аи ^оиуегпешеп! гиззе (1ев У1о1епсе8 фГ Н и' а јашајз сотпткез, 1ез рар1б1е8 1ега1еи1 тјеих с1е гесоппаИге (|ие с' ез! 1еиг ЈаиаНзте е! 1еиг га§е <Г ћтоуаИопз диј оп! зиг^оп! сопћ-Љие а гатеиег а 1' огШо(1ох1е ипе рори1аИоп вепеизетеп! сћгеОеиие, е! <(п 1 е1аИ 1оијоигб геб1ее огЉо<1охе, а раг! 1а јипсИсИоп рара1е (цп 1еиг ауаИ е!е јтрозее с1е 1'огсе. — 81, с1аи8 1е8 Е<Шзе8 1а1те8, П у ауаП р1иб с1е 1' о 1, ои уеггаИ зе таш1е8<;ег сће/ е11е8 1е тете шоиуетеи! диг еи1гап1е 1ез §тес8-иш8 уегв 1' ог1'ћо(1ох1е, с' е81-а-г11ге, уег8 1а 8еи1е Е^Нзе (рп аИ сопзегуе 1а угаје (1ос1ппе ароб^оН^ие" 1 ). Посде овога објављујемг. иисду, да му више никада о последњем обраћењу 50.000 к правосдављу говорити нећу зато, прво, што о безсмисденим измишљотинама није вредио говорпти, а друго зато, што би доведеи био да назовем г. писца разним неподобиим пменима, која бп вређала достојанство овог часног часоииса. У осталим предметпма пак, све оно што због малог простора овог часописа нисам могао сада исказати, доказаћу г. писду други пут, ако он, одговарајући па ово моје, иазове се својим именом онако, као што се ја ево називам У Задру 29 Марта (10 Априда) 1875. Н. Милаш

*) „Зајиста рус. иравитељство пије иикада употребило иасиља са унијатима; оно је штитило њиов култ и њиове обнчаје против пападаја латињана; оио је скорије стављало запрјеке сајединењу са православљем , него што га је иодпомагало. — Што се тичеоних 50.000 унијата из холмске епархије, који се присаједиппше к иравослављу , паписти неће да зпају, да је баш папанајвише доирииео овом сретном догађају кроз своју иосланицу ошпет 8о 1ПсИшНпет, која је смјерала да сасвим олатини унијате. Налазећи се између латииизма, умиожепог са таковим догматима, који су чак и старим латињанима непознати били, и православља, које је уздржало обреде и науку, што су аиови оци исповједали, унијати холмски нису могли даље оклевати. — Сајединење с православљем свечаио је одпраздновано било 12/24 Јануара ове године. — Паписти ће казати и опетоваће, као што су го већ довољно и учинили , да су унијати били присиљени рус. правитељством. Они ће измислиги нове оасне , опетоваће каквог незналнцу. — На мјесто да нриписују рус. правителству пасиља, која оно није никада уиотребљавало, паписти боље би учинили, кад би признали да су оапатизам и њиова тсжња к иновацијама највише допринјела да се придружи к православним један народ управо христијански и који је увјек нравославним и осгајао прп својој папској власти, која му је силом наметнуга била. Да је у лат. црквама више вјере, и код њих би се иоказао онај исти покрет, ко.ји води унијате к иравослављу, т. ј. к једиој цркви, која је сачувала истиниту аностолску науку" (Б'1Јп. сћге1. 1875. III. р. 110—112).