Sion

212

ту, с појмом о цркви, спојеиа мисао сраске цркве, које су чланови јединопленеии и јединоверни Русији, и на челу којих стоји митрополит Михаило, кога тако љуби и поштује вас народ руски, — па се онда нећете чудити што је ова дрква тако одма нашла дародатеља за своје возобновљење. Да, благодарећи московском трговду В. В. Сисојеву, који се за ово богоугодно дело заузе, те нешто пожртвовањем других, а нарочито са својих 10 хиљада рубаља ову цркву возобнови као што лепше и боље бити може. Она је сад снабдевена и икоиостасом и свима нужиим нринадлежностима, на шта је потрошено 18 хиљада рубаља. У прошлој 1874-тој години, а на жељу оних, који су ову цркву возобновили, дозволи синод да се промени првашњи назив ове дркве и да се при подизању новог престола подигне овај у част Благовештења иресвете Богородице , под којим се именом она и троноше 30-г Новембра исте године, као на дан првозваног апостола Андрије, у који је пре 44 године призната политичка и црквена независност Србије. Освештење извршио је Преосвештени Алексије, члан московске синодалне конторе, епископ б. Екатеринославски и Таганровски. С њиме су служили архимандрити: Венијамин ставропигијалног чудовог монастира; Виктор — сретенског монастира; Геннадије — подворија александријског, и Савва горњачког монастира (сада настојатељ исте цркве у москви), са више свештеиика и саслужитеља. (Види опис освештења цркве српског подворја у „Сиону" бр. 45. од прошле године). (НАСТАВИИЕ СЕ.) шхл о^ају правоСхДавне цр^ве у Да *дмацији. Ба1та21а саМоНса и не предвиђајући да је са уводним чланкбм свога 9-ог броја обратила већ пажњу православних далматинада на себе, ето је, звана незвана, у 12-м броју, гдје просту изјаву неколико Срба из овог краја, издану у обрану своје цркве, узимље као предмет свога умовања, те читава три чланка тој изјави посвећује .