Sion

217

кеИ 1п с!ег §песћ18сћеп Кксће егћаЦеп ћНећ, ћ1е1ћ4 шшегћш посћ сНе Тћа^васће, с1а§8 ез Опесћеп \\агеп. (Це, 1ћеПа уог, ЉеПб пасћ с1ет Еа11 уоп Соп81апИпоре1, сИезев Е1сћ1 т (1ег Мепшсћеп К1гсће апгипсМеп".'-) Обраћајући пажњу на лажно суђење Делингера о нравосл.авној цркви, чувени Овербек 2 ) позивље тог историка датинске цркве да се научи безиристрастију у историчким испитивањима код свог субрата Пихлера , који у својој књизи „ОезсћкМе с1ег кЈгсћНсћепТгеппип^ гшвсћеп с1ет Ог1еп4 шн! ОссЈс1ен1;" (1.550) вели: ,1)сг Аа1ап§- Меги \\ш1 с1атН детасћ! \\ег(1еп тиззеп, с1ааз (Не КаЉоНкеп тећг а1в ћј.ч је1г1 посћ §ебсШсћ1, нп! с1ет бккНит с!ег опеп^аНзсћеп КНсће 81сћ ћезсћаНдеп". 3 ) Што нак приводите Делингерове рјечи о стању руске цркве, то ми вам се не "чудпмо , јер повјеровасте авторитету , нак их и цриведосте, а.ги се чудпмо са цјелим свјестним свјетом Дедингеру, како је могао он, као знаменити римски публпцист, бити у такој заблуди п исказати оно , што пи ви, г, писче. који ни мало не познајете, не бпсте исказали. Та Бог иомогао тог бдаженог Делингера, је ли могуће да не зна , да одавна у руској цркви иостоји св. Сипод, као пардамеитии сабор, састављени од епископа п другпх великнх црквених сановнпка; је дн могуће да не зна, да тамо постоје и врло честе конФеренције свештеника, да пма некодико друштава, у којима учествују и свештеници 4 ), да имају четири знатне духовне академије , које заиста неуступају вашим субдимисам, да пма окодо шестдесет сјеменишта, у којима се сиремају са шестогодишњим течајем кандидати к свештеисту, да има до сто деведесет духовпих учпдишта са шестогодншњим течајем, у којима се спремају кандидати за сјеменишта; не може се ноњати, како да знаменитом Ј ) „Зајиста је тешко, при непокнаиању средњевјековпих списатеља грчке дркие, које се и данас још продужује, судити о тој цркви с подпупом достовјерношћу. Нај.јачим докааом тога, да је свјетлост древне науке и научености сачувала се још у грчкој цркви, слу;ки оиај љакт, да сунаиме Грцн како до пада, тако п носле пада Цариграда распаљивали ту свјетлост у латииској цркии". 2 ) В1е ог1ћ. ка41). АизсћаиипЈ* Јш бе^епза^у гит Рарзићит е!с. Иа11е а/8. 1865 рад. 86—87. 3 ) „То ће се заночети , ако католици буду се бавили са изучавањем источне цркве више, него шго је то досада било". 4 ) На пр. „Обчество лшбителеД духовнаго просв4шен1Л : ', којега је дјеловање око ширења религиозно-моралпе просвјете у свима слојевима, руског народа до данае увјенчапо сјајним успјесима (Прав. об. 1875. II. 331—339).