Sion

286

љавати ништа, што би била његова соиственост. Кад се водила реч о научном мишљењу, он је лако могао иасти у погрешку, и заисга је и пао, како је примио у буквадном смислу пзраз о дарству Ис. Христа, и разумео , да ће то дарство да се оствари овде на земљи и да ће се састојати у непрекидним весељима и пировпма у непрекидном карнавалу, у чему ће учествоватп сви свети. Но да би се могло дати сведочанство о простом историјском Факту у *том впду, у каком је он о њему слушао, не тражи се особита способност или бог зна како јак ум. То се исто може да каже и о показаним речима св. Игњатија. Познато је, да су посланице Игњатијеве до нас дошле у врло различним видовима и нико није кадар да каже, које су међу њима истините и ориђинадне, јер су неке од њих поправљане дометањем и коментиране су, а из других су чињени изводи. Па опет зато, речи, којима Игњатије даје знак о апостолима Петру и Павлу, находе се у свима текстовима његових писама, па п у самом сиријском преводу, који је најкраћп п који је пре кратког времена издан од ученога ТишендорФа, о ориђинадностп кога критичари се ни најмање не сумњају. Мој поштовани противнпк на завршетку своје речп хтео је да докаже, како је непридично мишљење оних, који под именом Вавилона хоће да разуму Рим, с тога, што је овај символички назив био у употреби до времена хрншћана, који су држади да се на Рпм односе грозна за Вавилон пророштва Исаије, Михеја и других, оснивајући се у томе такође на посданицу Петрову, Апокадппспс и посданицу Павдову. За бољи доказ својега мишљења он је навео речи Михаједиса — човека, коме се, истина, не може одрицатп светао п висок ум, но који је писао тек на крају минудога века, те је с тога мадо стар. Ја такође не могу да се сдожим са мојим противником у његовом тврђењу, да бољи тодковници старинскога предања не деде једнако мишљење о његовом погледу у овом одношају, адп нећу да спорим о овом одељном питању. Само ћу приметити, да овде ниче неспоразум о томе, шта су стари источпи писци говориди о овом предмету, почем један између њих, на име Индикоплевст из Јегипта, којп је пропутовао исток п био у Сирији, одсечно веди, да је Вавидон у посданици Петровој халдејски Вавилон. И ако су ово мишљење исказали и неки доцнији писцп XII, XIII, и XIV века, опет се аукторитет њихов, по мојем мишљењу, не може претпоставити аукторитету св. Јеронима и других неких, које је противник мој именовао, и који су тврдидп, да се под Вавидоном разуме Рим. Најдоцнији пак писци нису одрицали,