Sion

262

знаке живота, и — за то благодарп Богу." Ево како се о васкрсењу Дазаревом изјашњавају слободномислитељи. Но камо доказа да је то тако било ? — Докази су — говоре — у самој Историји јеванђелској — Јован 11. 1—4: Бијаше иак један болееник Лазар из Витаније, из села Марије и Шарте сестре пезине. А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она, што аомаза Госиода миром и отре ноге негове својом косом. Онда иослаше сестре к' пему говореКи: Госиоде! гле, онај који ти је мио болестан је. А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу божију, да се ирослави син божији с' ње. Кад су сестре Лазареве посдале Исусу глас о болести брата свог, Исус, чувши то рекао је: ова болест није на смрт, т. ј. није смртоносна. На тај начин он за цедо није мнслио да ће Л.азар умрети; но је хтео да покаже, да ће, номоћу лекарске вештнне, скоро оздравити. Речи: ова болест није на смрт, него на славу божију, да се ирослави еин божији с' пе — ништа не нротивурече предидућој мисли: ирослави (говоре) не тиме, што ће Лазара пробудити од смртп , но — саветима које ће давати , и коначним отгнањем болести. А може бити речи: на славу божију и проче, да су дометуте самим Еванђедистом, као што је он то често радио. Шта да се каже на то ? Еад би заиста Исус Христос тврдио, да болест Лазарева није смртоносна, то би такав израз био њему са свим неприличан: а) Од куда је он знао да та болест није на смрт? б) Како је било могуће казати да Лазар неће умрети? А кад би умр'о (као што је и бпло) зар не би пострадала част Исуса Христа? Таквим начином могла би бити обманута сва породида Лазарева! Затим в) речи: да се ирослави син божији с' ње јасно показзду, да је Исус Христос имао у виду васкрсење Лазара: јер, зар је то слава дати два три савета болеснику ? ^ад би он разумевао ту славу: то би морали допустити да је он био само на језику високђцењен, које приличи само каквом поношљивом Раввину. Ст. 6. А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. Чувши о болести Лазаревој, Исус Христос оклева. Али нерешителност која је несвојствена Исусу , зар се не може објаснити с' тим, што је Исус Христос био унутрашње уверен, да у сваком случају , па чак и кад би Лазар умр'о, може га спасти; иначе то оклевање показало би не подпуну љубав његову к' човечанству, и још више — немарност према њему оданим лицима. — Говоре: навала болести иије била смртоносна. Но такво окле-