Sion

259

већ та јерес у велико била овдадала, и друго што су многи Срби, ио својој иеувиђавности и наивности, држади да ће у тој јереси наћи тврд бедем, иза којег ће моћи одбранити своју сдободу, коју су им у то време сви околни народи угушавали, наиме: Бугари од истока, Грци од југа, Талијани од запада и Мађари од севера. — Но Срби се у својој нади преварише, јер у место, да им јерес помогне и заштити н>ихову слободу, она их још више деморализира и у свему ладнокрвнијима учини; они одбаце због те јереси не само мдоге црквене обреде, но шта више, и таиства почну пренебрегавати. Тако, таинство брака већ нису освећавали црквеннм благословом ;*) наново опет почну примати неке незнабожачке нечестиве обреде, и напослетку та јерес, као виновница, послужи умножавању других разних јеретичких мнења. 2 ) С овом јереси помешала је се у почетку XII столећа и јерес богомилска; њу су строго гонили и на истоку и у Србији, те због тога морала је побећи на запад и тамо под разним називима 3 ) трајала је дуго време, где је послужила за основ млогим лажним мнењама и заблудама на занаду. Обе гореименоване јереси изкоренио је у српској цркви српски краљ СтеФан Немања I, 4 ) који је као што сведочи његов животопис, „зреси отгнд и у -г трАи прдкослдш кг скоеи зел1лк-" На крају овог првог периода и римске папе нарушаваху чистоту православне вере у српској цркви и узмућиваху спокојство њено својим јеретичким учењем о произхођењу св. Духа „и од Сина" — „РШоцпе" — против којег учења борио се цео Исток. Распростирању ове јереси у Србији помагали су највише српски властници — жупани, који су Те-

Ј ) Ист. первоб. цр. — Мац. 243. — Раич ист. сл. нар. II, 332.

2 ) Годуб, 154.

3 ) Катарска, Албигенска, Бугарска, Митарска и добрих људи. Поч. Ист. цр. Инок. II, 336.

4 ) У осталом та јерес трајала је још дуго и после њега, и шта више банови. босански били су јој наклони, међу којима је се одликовао Бан-кулин.. Видн Со1. Аззеш. V. р. 30.