Sion

260

жил.и, као што смо више рекди, ка иезависности. — Да би иостигли своју дјел оии се често обраћаше к паиама с молбом, да им у томе помогну. Паие су пак молбама њиховим давали удовлетворења под условом: да Срби приме римокатоличку вероисповед и да признаду догмат „ТШодие," Многи Срби, жудећи за слободом, а и њихове властеле, жудећи за влашћу, иримаху положене услове папа и више уважаваху папе, него своје настире, а нарочито иастире — Грке. За доказ овога служе нам одношаји Михаила Воислављевића, жупана сриског и папе Алвксандра II, који је даровао барјак Михаилу за његову оданост к папском престолу. Михаил је толико уважавао тај дар, да је заповедио својим војнидима, те су га вазда носили пред њим, кад би он ма куда ишао, као знак краљевског достојанства. 1 ) У Далмацији су држани сабори, на којима се већало о делима српске цркве ; 2 ) сигурно због тога, што су папе имале у српском народу, нарочито у Босни и Далмацији, млого својих привржеиика, који су — на подстрекавање латинских легата, — трудили се да распростру латинску вероисповед међу целим народом, подмећући мисао, да као тобож латииска вероисповед млого више даје наде на грађанско облобођење народа, него ли ма која друга. 3 ) Али из историје сриске видимо, да то олако примање папске власти и његове науке , није се тврдо укорењавало ни у народу ни у властницима српским; *) Ист. Медаков. I, 50. 2 ) Со1. Есс1. Авзат. 4. IV, р. 382. 3 ) И данас опште инење у Хрватској и Далмацији постоји међу катодичким Србима, да кад би сви Словени, а парочито Срби, примили римско-католичку вероисповед и признали иапски престо, то би, без сваке сумље, имали млого већи н значајнији нолитички положај, него што га данас имаду; тада не би било , веле они , ни Аустрије , ни Маџарске, ни Турске. Мн не знамо шта би по њиховом мнењу било, јер нехтедоше се смиловати да нам бар кажу, шта би било, кад би нестало тих држава. Ми бар само толико знамо и видимо, како ноступно с дапа на даи Словеии — католици, губе национални характер, и, како им све више и више отешћава туђи јарам, а међу тим видимо Словене иравославне вероисповеди, шта више, јужне: Србе и Бугаре, где с дана на дан утврђују све боље и боље слободу свог грађанског опстанка.