Sion

338

дужно сбришу с лица земље, а иа његовом месту и опустелим кућама иастаие се Арнаути; а Срби свију полова и узраста, који осташе живи, разбегоше се којекуда. Но нису само власти турске уништавале и не уништавају само оне Српство, него од доба постанка бугарске екзархије, бугарске владике и друге бугарске протуве још га више и од турака уништавају и утамањују, што ће поштовани читаоци „Сиона," а и сво српство и цео свет видити из два три најслабија и незнатнија догађаја, по којима се може закључити и дознати каквих још има већих и замашнијих, и од коликог су значаја за уништење српства и православља. Неколико пута власти турске ириморавале су Србе оридске епархије да се подпишу под екзархију бугарску. Од ових свију насиља и нагањања најчувеније је било оно 1872 год. кад искупише у Орид сва села и питаше их шта су они: Бугари или Грци? Сељаци одговорише : „Жи сме раја царева, а цар знаје иобоље от нас шта смо. Он знаје на Косово от којег је ирехватија царсто." Кад турци видише, ди им ујдурма непомаже, онда почеше претњама изнуђавати да кажу: или су Грци или Бугари; па кад ови преплашени рекоше, да су Славени, Турци као разјарени лаФови рекоше; „ич! такав минлет неје се ни чул ни видел у царска земља! Бугари вије бре или Грци"?. Престрављених 11 околних села рекоше да су Грци, а Турци заковрнуше: „каки Грци иејзевенци те бре, ? Зборувајте грчки ? Аврадиниситим морије (данашње краљевство грчка) дин душмани бре!" Ни један не зна ни речи грчке, па престрављени рекоше да су Бугари, а остали сви викнуше: „Мије сме царска раја а за Грци и Бугари ич немамо абер". Пошто је се ово насиље и унижење за српство и комендија и сколоводија свршила , Турци добаве, по наговору екзарха, велешког цинцарина, а побугарицу владику старца Генадија и наместе за у Орид за бугарског владику. За овог Генадија доста је само ово да се напомене: да је први од