Sion

372

иој богато окићене иконе, те да тиме још боље овековечи свој спомен међу нама. Но шта да кажем вама, који до сад бесте унијати ? Посде оног чудног догађаја, кад Исус Христос са пет хлебова нарани у пустињи Витсаидској пет хиљада људи, он се сакри од народа јер га шћаху да извичу за цара, а ученицима својима заповеди да се превезу на другу страну језера генисаретског. Но нестигоше они ни до пода језера, а на језеру се појави страшан супротан ветар; море иоче да се таласа и ученици цеду ноћ незаспаше од страха. Видећп ово Господ пође к њима по води. Ученици се охрабре и Петар узвикне: „Господе! ако си то ти, дозволи ми да по води к теби дођем?" „Дођи" рече му Госнод. Петар изађе из лађице и пође к своме учитељу; но видећи око себе јаку далгу ундаши се на мах и почне тонути. „Госиоде, повиче он сааси ме." Господ му пружи руку и рекне: „слабоверни, зашто си се посумњао у моћ моју?" Омиљена ново-просвећена браћо моја! Море људскога живота пространо, је и бура страсти шши у њему. Но лађица свеге наше православне вере превезтиће нас и по пространој бури светскога мора ако се само не будемо сумњади у могућство Исуса Христа , који је јединн глава цркве наше, и који се нама обећао , да ће с нама бити до свршетка века. Дајте дакле да на њега наслонимо наше наде у тренутку горких искушења , и да свагда кад год нам се јави тешка нужда, имамо на уму речи апостола Петра: „Господе, коме ћемо ићи ако не к теби? У теби су речи живота вечнога, и ми познадосмо и уверовасмо, да си ти Христос, син Бога живога. Наше поновљено сједињене с православном црквом десило се случајно 11 Маја, на дан светих равно-апостолних светитеља словенских Кирила и Методнја. Има ће више од 1000 година како су они по вољи божијој просветили некодико сдовенских племена зрацима вере Христове и предали јавности слово божије на словенском језику; од њих су слати