Sion

394

је кмет Иво дао и обесио о слеме црвену чоју! кад је бачена са слемена пуна оканица вина па се нијс разбила, што је знак добар, и да је место за кућу баш како ваља! А прву здравпцу што је најимар пзговорио код слемена па иопившн сву оканпцу на искап бацио наземљу, а ова се није разбила; па је и за ово Иво дао плаве нове доколенице — тозлуке. Чаша, је са оканпцом затрпата у темељ кућни, као и она четпри хлеба са воштаним свећама, којима је пробано место да л' је за кућу. Како се уздиже п краси то дпвпо и прекрасао слеме! А што су ти брате на његовим крајевпма од лима утве и перјанице! Та ту је више њпх крст, ту на њима изрезапа сунца, полумесеци, руке човечпје п т. под. Па и маје или управо слемена на угловима крова, и ако су лошпје пзрађепе од слемена. опет су дивне и прекрасне и ове би могли мајсторп Осећанп азшарати и украсити као п слеме, али то неваља; јер онда бп оне изгледале да су равне њему, а то несме битп, почем оне морају бпти лошије и стајати у некој подчињеностп спрам њега. Па тн је, вала брате, ако хоћеш истину да кажемо, п све добро израђсно, и урађено, као рогови, баскпје, венчанпце, маказе, дирецп, пајвани, венчанице, спојнпце, подржице, парожице п т. д. Одма од јужне стране пошав од куће стоји прекрасан млечар подигнут на четири соје.Оп ти је пун видрпца пуних млека (овде држе млеко у кабловима, а у ведрицама воду.) Пун ти је малнх чабрица са (кајмаком) скорупом, пун великих чабрица са разним сиром, тврдим, мекпм, лпјепим, сптним у кришкама и т: под: даље су ти тварила са дивним и прекрасним млогим сирцевима свакојаких опледина: обрушастих, плетених, округлих, увијених, венчастпх, гужвастих, клучастих, тачкастпх, лебкастих, и т. д. Они су свп већ осушенп и само се чека сутрашњи Петровдан, па да се сва чељад па и стока њпм најпре омрси. Е, ту су ти дубоке и велике карлице пуне пунцате млека са дебелом повлаком — скорупом — преко које може прећи ппле од 2 месеца а да се непровали иовлака и да неиропадну поге пилеће у млеко. Тамо су ти даље ћупови пуни свачега п свашта, а сурутку кпселу и слатку не ћемо ни да спомињемо као ствар просту и грубу. Даље стоје вајати, клетови, појате и друге зграде које не ћемо сиомпњати, Јер се зна да у задружној кући мора бити толпко вајата колпко задругара не само ожењених, него и одраслпх, Само ћемо напоменутп дивну диванану. Ах! ко незна шта је то диванана и какво ужпвање даје онима који је имају, тај ти не зна шта је благо овога света. У нашег кмет Иве обрнута је диванана Естоку због изгледа, погледа впзглеђа, изглеђа и т. д. као што га у разним крајевима разно и