Sion

389

које је он у рату с Грцима завојевао. Душан пак пи на ово тражење нехтеде се патријару одазвати, већ наиротив одсудно одлучи да ни најмање непоиушта у свом праву. Патријар дариградски , после и овог презрења Душанова и његове равнодушпости наспрам тражења патријара, баци анатему на Душана, сри. патријара у уопште па цео народ српски. — Цар српски и народ у почетку за неко време одношаху се наспрам те анатеме сасвим хладнокрвно; но доцније, имајући у виду заповед христову, да је сваки истини хришћанин дужан живети у миру и љубави с ближима својим , забораве на увреду , која им је нанешена од сгране васионског оца, те усљед тога- замоле царигр. патријара, да овај скине са српског народа и његове цркве наметнуту анатему. Цариградски патријар саглашаваше се, да удовлетвори молби Срба, али тражаше зато од Душана, да му овај поврати све епархије, које је он завојевао у рату с Турцима и да подчини патријаршију срнску и самог натријара српског цариградском патријархату. 1 ) Ово тражење патријара цариградског било је врло велико, да га Душан немогаше испунити , те с тога и помирење између цркве српске и цариградске није се могло углавити. Од овога времена царигр. патријари почеше гледати на срп. цркву непријатељским оком; именоваху је јеритичком, а народ српски јеретицима. Да су патријари грчки тако гледали на цркву српску и њене служитеље, то се доказује самим њиховим поступцима. Тако, н. пр. Калист, царг. патријар у 1350—1354 г. и повторитељно 1356 — 1362 год. 2 )

') Пов. српск. народа Медаков. II, 20—30.

2 Фабрнцпја вели, да је се патријаршество Калиста први иут продужавало до 1354 год., а те годпне је с нрестола свргнут и постављен за иатрнјара Филотеј. Но после неколико месеци опет је Филотеј сбачен с престола , а Еалист по други иут на н. ступно н иатрпјаршијом иосле тога уирављаше до 1362 г. а те године буде онет н по други пут сбачен с патријаршеске катедре, а на место његово буде наново признат по други пут Филотеј. (Види Хрпст. Чтеше 1843 г.)